Ženski svet

122:

Пошто се овим путем т. ј. „женским шегртима“ мисли највише помоћи налпим спротим простим ЕКрајишкињама, проговорићу реч-две о њима.

Замислите само, да једну идеално честиту — као што их Будивављевић црта — сељанку Крајишкињу доведете на пр.

Нови Сад, Сомбор пили коју другу варош. Шта ће бити в њом“ — Кажите искрено!! Ја кажем отворено, да ће она пропасти, или у најбољем случају поклизнути; јер су искушења тако силна и разноврсна, да ће им без материног бодрог надзора тешко, врло тешко моћи одолети. Међутим и те године су најопасније по девојку.

Па када би се такова девојка затим вратила кући, зар не би сви пружали прет за њом2г Зар је не би презрели2 О, ми Срби, врло строго судимо о моралу. Код нас не може да се оправда, ни љубав ни занос, ни слабост, чиме све обично правдају код других народа. Срби суде строго, неумитно.

Србин ће пре утући РО жену, него што ће трпити, да она буде укаљана образа. А да ће се он оженити девојком, која је изгубила свој девојачки понос, то поштен Србин никад учинити неће. Такове девојке удају се само ва моралне и материјалне пропалице. (Ово говорим само о простом народу.

Присталице „женских шегрта“ брину се да кад се Привредникови шегрти врате као свршене занатлије, неће се хтети женити сељанкама. 'То може бити, али је питање. Но да ни један неће узети слушкињу, то је зацело. Познајем неког бербера — момка — који је војник у Новом Саду. Кад је пре неког времена био код куће, запитам га, како му се допада у Новом Саду 2 „Да ми јеу власти запалио бих га, или бих бар истерао све слушкиње“, одговорио ми је. Шта мислите, да ли би се тај момак оженио девојком, која је служила у вароши 2

Па опет, да су нам сад наши домови, као што су били у пређашња времена. У таковим домовима лакше би сачувала свој понос, јер су наше старе мајке мпого више пазиле на своје млађе. Тада би нау-

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

чиле скоро све, што би им требало после у животу. А у данашњим нашим домовима као да би обратно било. Научиле би оно, што им неће требати, а не би научиле оно што ће пм требати. Јер у нашем би дому научиле лепо спремати, а код своје куће не би имале шта, Научиле би добро кувати, а да л би могле и да л би имале шта кувати кад би се вратиле дому 2 Шта вреди научити ра-

јишкињу да меси добар тпенични хлеб,

кад она у свом крају мора да меси добар кукурувниг и т.д. Превти, ткати и друго, што би било најнужније, не би научиле. (О копању и осталим пољским пословима да и не говорим. А те све послове морају радити код своје куће и кад се упаду.

Осим тога. Да ли би било саветно пустити девојке, да саме путују кући и натраг, као мушки шегрти Џа онда таке девојке кад 8—4 па и више година не би виделе свој завичај, да ли би се после лако научиле на његаг Хоће ли хтети девојка, која заволи варошки живот, вратити се на селог Хоће ли хтети копатп, ткати и друге тешке послове радити 7 Хоће ли се хтети одевати сељачки пили како се већ у њиховом крају одевају 2

То су све питања — а има их јом небројено, о којима треба добро рагмислити пре него што се почне у дело приводити замисао о „женским шегртима“

Кад погледамо на досадањи живот слушкиња, онда ћемо од 100 „женских шегрта“, истесати у најбољем случају 80 добрих домаћица. Па зар је вредно за 80 А ОСЕ домаћица упропастити 70 девојака! А да ли ће битп и 80 добрихг

Као сувишак свега тога, научиле би, да су многа деца само терет и патња п да је доста имати макар и једно дете.

А сад да срачунамо: шта би све паучили наши „женски шегрти“. Научиле би можда лепо кувати, лепо собу спремати, лебац мевити, научиле. би се чистоти, па рецимо и још којим добрим стварима. Али би се безусловно научиле и дотеривати се, кинђурити се, лепом и „госпоцком“ руву, научиле би се моди. Па онда научиле би се још нечем — од