Ženski svet

124.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

Стаза

живота

(Своме милом Српству)

Кад прођеш крај цркве, народе мој,

Ти скини капу, поклони се њој! · За њу је Син Божји крв своју дао,

За њу је прадед твој бој био и пао А што је човеку више и од тога:

У њој он замишља свог Господа Бога!

А свештеника кад улицом сретнеш,

Ни тада немој са ума да сметнеш

Да капу скинеш, назовеш му Бога:

Јер он је чувар баш храма нам тога Он књиге свете преврће и слаже, Прочита, па истину и нама каже.

Кад сретнеш и друго замишљено лице Ил на улици или ван улице,

Па кад је још твога и рода и крви —

И томе капу да ми скинеш први:

Јер видиш му с чела да га боли стисли Знај: он и за тебе мучи се и мисли!

И ма ког брата човека срео, Да га ниси никада презрео: Јер — као код пчела истога роја Његова мука корист је и твоја; Јер — као што тамјан на све људе каде Тако сви љУпИ А учанити | н: удају се само за нова ти, Видце. пропалице. Ово говорим само ом народу. „Гристалице „женских шегрта“ брину да кад се ПШривредникови шегрти врате као свршене занатлије, неће се хтети женити сељанкама. То може бити, али је питање. Но да ни један неће узети слушкињу, то је зацело. Познајем неког бербера — момка — који је војник у Новом Јаду. Кад је пре неког времена био код куће, запитам га, како му се допада у Новом Саду „Да ми јеу власти запалио бих га, или бих бар истерао све слушкиње“, одговорио ми је. Шта мислите, да ли би се тај момак оженио девојком, која је служила у вароши 2 Па опет, да су нам сад наши домови, као што су били у пређашња времена. У таковим домовима лакше би сачувала свој понос, јер су наше старе мајке много више пазиле на своје млађе. Тада би нау-

А кад се сред жеге и врућине љуте

Крај дома твог чете војника упуте,

Не лени се братски пресрести их, роде Пружи и ту жедну барем хладне воде: Јер само мало унапред просуди —

Та он крв ће за те пролити из груди.

И крај школске деце наведе л' те пут, Ни ту хладна нек ти не остане ћут: Од те деце можеш доживети људе И она ће за те можда да се-труде, Да ти кору хлеба пруже у старости; Ал зацело у гроб да ти спусте кости.

Ни крај гробља немој да пролазиш хладно: Јер ту труне можда много тело радно, Што је свога века много тешких дана Знојило се — теби да се спреми храна; Прво ону њиву заорало плугом,

Која плоди теби или коме другом.

А где слику видиш само свог владара, Или име чујеш земље господара, Поклони се њему као стожеру строја, О коме се држи домовина твоја;

За његово здравље Богу се помоли: Јер и он се за све, све за њега моли.

нео; Хад прођеш крај цркве, народе мој, мислити сини капу, поклони се њој! приводити “ Син Божји крв своју дао,

Кад поглегадед твој бој био и пао слушкиња, онда' ску више од свег тога: шегрта , истесати , свог Господа Бога.

30 добрих домаћица. Ј. Ж. ва 30 добрих домаћица девојака! А да ли ће би.

Као сувишак свега тога, да ву многа деца само терет да је доста пмати макар и једно,

А сад да срачунамо: шта, бп ск чили наши „женски шегрти“. Нау“, би можда лепо кувати, лепо собу спр мати, лебац месити, научиле би се чи стоти, па рецимо и још којим добрим стварима. Али би се безусловно научиле и дотеривати се, кинђурити се, лепом п „госпоцком“ руву, научиле би се моди. Па онда научиле би се још нечем — од