Ženski svet

Бр. 7—8.

ту ивучиле кућевним пословима и деца па бољих кућа, што нам је такође од потребе п јоти како велике рта: јер деца пз бољих кућа уче п сувише теорије а у пракси су неука и кад со удоме п приме ку ћу на себе не умеју ни да се окрепу без млађих и страпих особа, па нам и с те стране пати много не само привредна страна него се често с тога валеже у наше породице црв неслоге, која после разори п кућу и породицу. (Са школом бп се очувао у народу ињетов урођен понос п његов морал, који не може још да се сложи ва данашњим духом времена, а који п не треба насилно рушити п поткопавати, јер је то лепо и велико благо народно.

Ми мислимо, дакле, да се засад покуша, ва смештањем наших девојчица пз запао и грађанских кућа, као што се п с мушком децом отпочело, упућују на разне занате помоћу Добротворних Задруга и Привредника. Нека изучавају разне ручне радње, као што је шав п крој белог шва и одела, вештачко прављење цвећа, модистински и рукавичарски занат, машпнеки вез и чарапареки занат, плетење сламних и других шешира и у опште све оно, што васеца у женски домаћички и пакитни посао и што се данас по целом свету радп, паим код пав тражи. Ту ће многа паша женекиња наћи ухлебе без да излаже себе искушењима неваљалог света, и многа ће се кућа и породица наша тиме подићи и унапредити.

Међутим нека Привредник сам или помоћу Добротворних Задруга, кад нашт народни фондови не могу, ствара п домаћичке школе по свим нашим крајевима, а за сад једну ва наше крајеве у Хрватској п Славонији, а другу ва крајеве у Угарској, које би обухватиле све струке домаће потребе, а сваке зиме нека заведе -дво пили тромесечне течајеве у појединим већим местима као упутство за женску одраслију децу у вођењу куће и кућевних послова, где би се и хигијенски прописи учили, поступак с малом децом упознао п у случају озледе и друге несреће како би се брва помоћ пружила.

ЖЕНСКИ СВЕТ

да се:

147.

То би биле као неке повторне школе за нашу женску омладину.

Тако би се, на тај начин, по нашем мишљењу, најлакше, најбрже и најбоље вавео у наше домове блажипји обичај, напреднији рад, бољи живот и онда, кад се врате мушки шегрти из света, ако се врате, неће окретати главе од оваких другарица п неће тражити туђинке за сапутнице, него ће бирати себи друга пз круга својих сестара, а таке ће бити п у стању, да га усреће п унапреде.

Допис из Панчева. Штовани 1ТГостодине Уредниче!

Ви сте у једној опасци, а под чланком »Женски шегрти« у 6. броју цењеног Вам листа од ове године донели, како ћете и сами првом приликом изнети своје мишљење о најновијем покрету наших женских задруга, који као што је познато иде за тим, да последње узму у своје руке и послове око намештања сироте српске женске деце по српским домовима, не би ли женске задруге и овим путем и овим начином одговориле што боље својим задацима и т. д.

Обећали сте дакле, да ћете проговорити о предлогу Панчевачке Женске Добротворне Задруге, — о коме предлогу изнесоше своје мишљење већ и наше прве овостране задруге Српкиња, — међу њима ево на првом месту новосадска, — и то у корист предлога Панчевкиња.

То ми, видите, даје повода, да Вам напишем ово неколико редова тим пре, пошто сам као перовођа и тајник Задруге Српкиња Панчевачких имао прилике да упознам становиште исте до најмањих ситница.

А како су далеко замишљаји и тежње Панчевачке Добротворне Задруге од оних по новинама приписиваних јој!

И о чему се ту све није писало! Не оста ту на миру ни сирото »најдрагоценије благо« и т. д. које тобоже, баш најновијим заузимањем задруга долази у опасност! ( ж