Ženski svet

— Има, има — каже началник.

— Ја сам јој додуше по дужности својој то замерао, али видим да она има неку еимпатију, ваљда каквог етаријег удовца. Па онда упало ми нешто кад сам се сад сетио — упало ми у очи, да је непрестано спомињала за време испита име Андрија! »Славно је то име, тумачи она деци и пише га на табли. Знате ли ви каквог славног човека са именом Андријаг Знамо — вичу деца...

= Е да, зар онаг — пита началник а ужагрно очима.

—- Знамо, кажу деца: — Добро здравље начадниче! Пијте! Тако! — Да... Андрија КачићМиошић. А знате ли још које; >» Андрија Керубишки« — виче једна девојчица.

=— А ко је тај Керубицкиг — пита началник прилично заплећући језиком. — Кој му је то, што рекли Србијанци:

— То је, началниче, један руски, елаван рутенерал иначе ватрен Словенин.

— Да! А знате ли још —— понавља госпођица. Мени већ беше досадило, те ју опоменем да је доста. Аја, она и не елуша. Непрестано пита, знате ли још којег Андрију!7

—- Та идите молим Вас, како је златна ! Како је... каже началник и не доврши.

— На тб ће мој господине деца ева у глас: И наш господин началник је Андрија. »Што ви то госпођице, питам је ја, непрестано понављате 7 Али она тера само даље...

— Ех, славу му, дивота! — упада началник. Кажем ја људима, ман те се људи тужбе, али она песрећа, бабица. (), види ти красне девојке!

— А шта је био наш господин началник 7 пита она непрестано. (Оставите се госпођице, кажем јој ја, то не спада па ствар, то нити је упоређивање нити правилно понављање, али она

ски

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7—8.

као да ме нема, то те то! А деца сва »Наш господин началник био је официр.“

—- ивила —- подиже се началник па опет седе. —— ивила на многаја! 0, види ти мене луде, где ме натоварише за тужбу. Добро здравље !

— У њено здравље —— подиже чашу надзорник. — У њено здравље! ивила !

— А јесте ли ви били господине у рату7

— Јесам, каже началник — а сав се за црвенио. —- Кажу деца и госпођица. —— То је лепо! Него јесте ли чули, господине началниче, петину да говоримо и јесте лепа Марија Спмеоновићева. Прави анђео 7 Кивели!

— Прави анђео — понавља началник. Биће мното пића! Јесте анђео! До врага, шта ми се крпе очи,

= И оне њене полуди,

— Ја сам увек говорио... ах да... ах да... увек сам говорио... Спавао бих... Како опо ви рекосте Андрија Хорубицки, Керубицки... Ђерубицки. У рату... Е него!

у глас:

очи могу занети човека да

— Би ли могли гостионичару — упита поглавити — пренети господина началника у општину. Добро ћу вам платитп.

— (С драге воље, одмах.

Два човека ухватише началника пепод руке, и одвукоше у општину. „Лежао је са заваљеном главом... .

Општинска бабипа дошла је у ошитину, да пријави једно мртворођенче, Марија Симеоновићева дошла је у општину да потражи школеког надзорника, свет је долазио по пасоше... И евису

ен

7 Последња

Воскресеније. —=Око два сата затутњише прангије, зазвонпше звона са Успенске цркве п стадоше позивати народ у храм Божији.

Црква већ дупком пуна света и стара п млада и мушког п женског па ту су п Љубица п Спда две нераздвојене другарице.

Ђаци у бели стихари обучени стадоше

гледали свог началника, представника њихових љеља ...

љубичица.

малим звонцадима звонити, свештеници

изађоше из олтара и запојаше „Воскресеније твоје Христе Спасе“, а сав народ ув њих као из једног грла.

„Литија се крену из цркве па ће кроз главну улицу преко пијаце. Јутро беше дивно, угасито плаво небо прекрилише безбројне звездице, — а све улице и прозори осветљени свећама, где-где на