Ženski svet

190.

чина. Говорио је 9 језика. Често је долазио у Нови Сад у своју родбину и ту га је научио поштовати и волети многи наш свет. Лака му црна земља!

# Милорад Коњовић. Наш угледни свештеник молеки г. Ђорђе Коњовић, изгубио је 17. јуна о. год. свог мезимца Мплорада у 1. год. живота, којом приликом је г. Светислав Удовички, студент више аграрне академије, изговорио као утеху ојађеним родитељима ове речи:

Ох станите људи,

Без срца у груди...

Шта хоћете с: њиме, реците ми само“ Ах гробари знадем: »Да га затрпамо«, У ту ледну раку, то невино чедо.

О, зар си се, Миде, света већ нагледо 2! Зар те никог, Миде, није било жао, Ког си својим драгим, својим милим звао 7 Зар пољане цветне, мирисаво цвеће, Ни то твоја душа, срце више неће >

Па зар тако, Миде, без збогом без речи, А бабино срце ко ће да излечи 1

А дедине ране, ко ће видат' лане 2!

О, а мама, мама која ћ' сваког дана, Зором кад се сунце рађа и исходи, Питати га увек уздахом с усана

Где је моје сунце што га ја роди 7!

Па куда ћеш, Миде, ком си пош:о крају, Ти анђели мали куда летет' знају 7 Куда летет' знају па се и не врате, Шта их вуче тако у те краје златне 2 Та и сунце зађе, месец, звезде сјајне, Ал се опет јаве у сред зоре бајне.

А када ће твоја зора да нам сине, Туга срца нашег кад ће да умине,

Ох, никада, никад у гроб ћемо с тиме. Зар то небо плаво толко крије чара, Да синовљу љубав за навек обара Али тамо, тамо у сред неба тога,

Ка љубави жури и позиву Бога

Да у рају тамо с анђели другари,

Сад провађа живот лепши него стари. О, па збогом, Миде, нама није лако, Али Бог је, Бог је, Бог је хтео тако!

+ Јелена пл. Зако. Велики жупан града Вршца и Панчева, г. Милан пл. Зако, изгубио је скорим своју добру мајку „Јелену удову пл. Зако у Сомбору у њеној 80. год. живота. Вечан јој спомен!

+ Драгиња Панић рођ. Бијелановић преминула је у Задру 20. јуна (3. јула) о. г. у 46. години свога живота. Покојница је била ваљана и вриједна домаћица, а у сваком погледу примјерна супруга. Била је до смрти своје редовна чланица »Добротворне задруге Српкиња Задаркиња« и ревносна претплатница »Женског Свијета“, те је вриједно и пажљиво пратила рад женских задруга. Ове је године била изабрана

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бру 6:

за потпредсједницу у управном одбору задруге, те се је за ово и ако кратко вријеме показала врло савјесна и брижљива одборкиња. Колико је она љубљена била свједочи оно искрено саучешће, којим је при погребу ожаљена. Многи су вијенци красили јој самртни одар, а међу овима је био и један врло красан, којим су Српкиње Задаркиње хтјеле да покојници искажу љубав и поштовање. Нека Бог утјеши ојађена јој супруга Јову, а покојници била лака црна земља и вјечни спомен међу нама!

+ Лепосава Димићева. Немила смрт отрже прошлог месеца из наручја сестрама: Јелки и Даринки Димић, срп. нар. учитељицама у Парага (Бачка), њихову милу сестру, Летосаву У раној младости, тек у 22. години живота. Бог да јој даде рајско насеље!

+ Олгица Лончар-Трбојевић. Наша врла сарадница, г-ђа Драга Лончар-Трбојевић, изгубила је своју милу ћерку Олгу у петој години живота, од које је толико утехе и радости очекивала. Ми учествујемо у тузи материној, а анђелчету малом довикујемо: Мир пепелу твоме! 3

+ Амфилокије Еремић. У четвртак 23. јуна (6. јула) о. год. упокојио се у Мартоношу, код својих синоваца Влајка и Шандора, умировљени игуман манастира Шишатовца у 87. години живота. Беше то слика правог светитеља поштована и уважена старина. Бог да га прости!

+ Вукосава Миладиновић, врло добра ученица Ш. раз. срп. више девојачке школе новосадске, а ћерка пок. салашког учитеља Глише Миладиновића, упокојила се, после кратке и тешке б0лести 23. јуна (6. јула) о. г. у 14. год. живота. Њене су је другарице, што се затекле још У Новом Саду, опојале и са својим наставницима отпратиле до вечне куће и окитили јој вечну кућу лепим венцем свежа мирисна цвећа. Бог да јој душу прости!

+ Лаза Богдан, 17. (30. јуна о. г. упокојио се у Вел. Кикинди код свога родитеља Марка Богдана, млади турско-бечејски трговац Лаза Богдан у 27. години живота, оставивши за собом младу жену са ћерком. Покојни је Лаза био одушевљен Србин и јавни борац, те је у тим јавним борбама и задобио клицу болести своје, од које је и подлегао. Ми жалимо тај млади живот, јер их је данас мало, који се знају одушевљавати за јавне послове; а жалимо и родитеље, што су изгубили у Лази своју велику потпору. Бог да га прости!

____о240) о ~ 9 _ Р 55 БЕЛЕШКЕ,

оваа за 1675

ПРОСВЕТА.

Српске више девојачке школе у Новом Саду, Панчеву и Сомбору довршиле су школску 1904.

— 1905. годину крајем јуна месеца о. Г. по нов. к. и издали су јавно своје штампане извештаје из којих вадимо ове податке;