Ženski svet

У Новом Саду, 1. новембра 1905.

ХХ.

МЕНСКИ (ВЕТ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

О Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредни- ~

штво Нови Сад (Џјузаск).

6 Цена:

на годину 3 круне; за Србију 3', динара. | За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви. 30 потура.

Међу лужичким Србима.

Писма гђе Савкв дра Ј. Суботића.

П. Драги тријатељу !

По свом обећању, ево вам шаљем пзвешће и о другом делу наше браће лужичких (Срба, који су околностима потпали под пруску управу.

У Герлицу смо се бавили само јуче после подне, прегледали индустријску изложбу, која је за провинцијску варош врло значајна. Има ту изложено сила лепих и вештачких рукотворина. Варош по себи је лепа и чиста, као што су обично све немачке вароши и броји око 60 хиљада становника. Но наш пут није се тицао ове вароштп и ове паложбе, него намера, да упознамо живот и рад наше браће лужичких Срба, и стога смо још тај дан отишли железницом у варошицу пили боље рећи велико село Бург, коју наша браћа Срби зову Боркови (Воткоуу), која броји на 5000 душа, а шири се на пуну квадратну миљу и има око 900 домова. Ово је најзначајније место наше браће у пруским крајевима, то је управо срце лужичких Срба, што живе под Џруском. Ту се најчистије огледа живот, обичаји п ношња овог нашег братског племена и ако је скоро изгубило свест о

Бург, 25. августа 1905.

свом народном бићу. Овде сам се уверпла, да ова браћа и не знају за нас а слабо воде бригу и о својој рођеној браћи у Саксонској, па тако п о осталом Словенству. Они се и не рачунају у Словене, док они у Саксонској знају врло добро, да су огранак словенски и труде се свим сплама, да се одрже. Овај огранак пак толико је посрнуо пруском силом и Немштином, да се млађи наралптај већ стиди говорити својим матерњим језиком. Једино још старци п старице, што се служе својим српским јез ЗА 1 САН млађи свет говори пи међу собом немачки. Једино их канда још то одржава, што сами говоре да ву Срби и што и не знају, да их Немци зову Вендима (ХУспдеп).

По историјским подацима рачуна се, да су ови Срби, и у опште Словени, ваузимали све пределе између Лабе и Висле п да су их Немци око 900. год. сасвпм покорили. Последњи њихов краљ, Прибислав, повукао се у ову мочар реке Спреве, која се ту разлива у стотину кракова, а која је била прашумом обрасла. Још и сад се поред рукава речних налазе дрва из тог доба. У тој шуми ране је тај краљ последњи ослонац за отпор против Немаца и како прича го-