Ženski svet

РА.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 11,

Матице Српске, г. дру Милану Савићу, писмо, које међу осталим има и ове речп: „Џђег Чеп Везисћ дег уегећтеп Етап Зау ка Зиђоне, ћађе зећ пшећ ћетзћећ оетецћ. Етпе ето сезетезеће Пате. Нађе ејпеп Агнкећ иђег Зе, за „К. Рогов“, уетоКештћеће“. (У преводу значи: О посети гђе (Савке Суботићке, од срца сам се обрадовао. Јединствено даровпта госпођа. Писао сам о њој један чланак у „Пососу“ — тамошњим српским новинама.)

Како суде и мисле о овој нашој дичној Српкињи п други одлични чланови и чланице, научењацп п научарке страпих образованих народа, допећемо другом вгодном прпликом. Ми се радујемо, што имамо у своме кругу тако одличну Орпкпњу, која о нама п пашем народу по страном обравованом свету штпрп леп глас и утврђује уверење, да је и међу нама култура достигла високи ступањ.

Ур. „Ж. Св.“

ја

Њ о ј.

Спјевао Рудолф барун Малдини Вилденхајнски.

гЊЕ ФУ... Гђе су оне румен-руже Што их савих Теби душо, Гђе су они рајски часи Што их некад млад сам кушго.

Гђе су оне слатке р'јечи Којима ми срце оте,

Гђе су оне бајне очи, Пуне чара и љепоте.

Давно, давно увенуле

Већ су румен руже оне; Давно, давно с рајских часа Душа ми у очај тоне.

Давно, давно угасле се

И те Твоје очи пламне; Давно, давно медне усне Шуте ми сред раке тамне.

ДРАВА ЛЕВ 0 „са Оцвало је шарно цв'јеће Нема јарког сунца више,

Студен вјетрић сухом граном Пожутјело лишће нише.

Одлетјеле већ и ласте У милотне краје своје, А природи тихано се Посмртница пјесма поје.

Ах и моме срцу тако Сунце среће некад сјало, Док над Твојим није гробом Слатка душо помрчало.

У СРЕД СЕРА ТАРА НОТА „о У сред скромна врта Твога Испод танких јасмин хвоја, У наручју Ти ми рече: »Само Твоја, само Твоја!«

И дан-данас кад процвате Јасминово мило цвеће, „Тог се сјећам и никад те Заборавит' срце неће.

~ ар

Хумористичне песме

Владе М. Луњевице. лл-

ВЕШТ УМЕТНИК.

Е баш онај сликар Тоша Треба да се слави; Слика брате изванредно, Ко уметник прави.

о ОИ.

Замислите кад он може Чак и неме створе Да наслика као да ће Сад да троговоре.