Ženski svet

246

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 11.

своје послове. И у нас се почело, кренуло се, тргнуло се већ свуда у свему, а ми се надамо добру, јер верујемо и видимо, да ће се и код нас одсад напред, на боље кренути; а

Српкиње могу, морају и хтеће нам највише користити. Успеси њихови пак зближиће постепено, временом — ако Бог да — и нас растројене Србе.

а

Јесења туга.

Лишће бледо и увело Поветарац њиха, клати; Баш ко лице у ббника Од сушице који пати.

И шали се, игра с' њоме Па најзад га носи, скида; Пошто види да га нико Није кадар да извида.

Гор. Милановац.

А ја с болом и с узеахом Гледам како пада с грана И сетих се мојих прошлих Одбегнулих срећних дана.

Љубави се сетих моје, Кад царова моја срећа... И јесен је сруши рана Ко и лишће са дрвећа. Влада М. Луњевица.

Спровод...

Погурена бака јаднога изгледа, Тијо и без речи полагано ходи, За мртвачким лесом који гробу води, И последње чедо да га земљи преда.

Са црквене куле не чује се звоно,

Да зајеца тужно за млађаним веком, Па ни пратње нема, мртвачким лелеком, Да пропраћа сузе и уздише боно.

Само јадна бака, тетурајућ' гази, А сузе се роне с наборана лица Надо, моја надо, људске злобе клица,

Б. Крупа у октобру 1905.

И последњу жељу, смрћу ти порази.

Анђелија Ђонлићева,

срп. нар. учитељица.

~ оре:

Јесења пјесма.

Подухнуће тешки вјетри И настаће мрачан дан; Пашће киша ко из кабла Лићу сузе узаман —

По вас дуги дан!

Заплакаће јесен мртва

И плакаће цио дан —

Заклопићу очи њоме,

Те Ћу сниват страшан сан По вас дуги дан!

А магла ће притиснути Моју земљу по вас дан, Гушиће се у њој јадна Лиће сузе узаман По вас дуги дан!

А пред вече црна птица Објавиће сутон ран; Запјеваће страшну пјесму Пјеваће је ноћ и дан Узаман!.. Јово Г. Поповић.