Ženski svet

58. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 3.

рећи, до. сада још ип на једној свечарској слави није било нашег ратарског света као ове године. Ову појаву приписујемо, да п наш ратарски свет увиђа какву племениту п хуману дужност врши наша Задруга са својпм екромним средетвима, јер је многој епротињи убрисала“ сузу жаловнипцу п притекла јој у помоћ у беди и невољи, па народ увпдешп то, вољан је да Задругу нашу материјално помогне. Весеље је било бурно, п трајало је до зоре беле п свп су се разишли весели, задовољни п раздрагапи, а и Задруда је са материјалним успехом задовољна, јер јој је прпшало чистог прихода 366 К 30 ф. Тако је дакле прослављено п ове године свечаретво наше Задруге. Богданка.

Т.-Бечеј, на Чисти Понедељник 1906, Наша вредна добротворна задруга Српкиња приредила је лицем на беле покладе сјајну српеку беседу с таким моралним (а биће и материјалним) успехом, да ћемо је се још дуго сећати. Њена председница, гђа Мара Давидовићка, п потпредседница, гђа Софија Нићина, развиле су велику делатност п показале, да се с правом вољом и радом може доиста много ПРУ КРАА знатп, да је код нас боља, т. зв. „отмена – публика у великој већини мађарска; али је наша женска задруга ипак постигла то, да су наше, дакле сртске забаве п најлешше и најбоље посећене, и да на њих долазе најрадије не само Срби, него и Мађари. И програм је био одабран, а изведен тачно и прецизно. На првом се месту истиче врањевачко српско црквено певачко друштиво под управом свог вреног „мештера г. Мите Васића. Опо нам је пружило правог уметничког уживања, јер је своје три ппјесе тако егзактно,

с таком бравуром отпевало, како то школовани п дпециплиновани певачи могу да отпевају. Две младе Орпкињице: Јелка Нићина п Дата Давидовићева, одевпрале пам на, главовиру свака по један комад из стране музичке књижевности, лепо и тачпо. Ова задња одевира нам још на велико задовољетво целе публике/ Остојићево коло. (Обе показаше на себи изврену школу евоје учитељице, на далеко чувене клавирашице гђе Јелене Замбели. — Да, гђа Замбелиница. Она пам је упела у беседу нашу „дечју симфонију“ (Хајдн) п в њоме толико евежпне п правог правцатог уживања, какво се оређе виђа на српским забавама. Ту ти евпрају две девојке на гласовиру, ту пева славуј, па кос, ту кука кукавица, ту ти је трумбета, ту прапорци, тепсије, добош, тријанга п Бог тепшта штати ту нема! И то све изводе девојчице од 8—16 година, тако тачно п прецизно, све стој па гледај.

А шта тек да кажемо о игранпци2 Каква дивота беше „стати па гледати“ оно плаховито, велико бапатеко коло, венац најсвежије женске и мушке омладине српеке, кад засвпра Јоца молеки са својих 6 другова!

И у дворана, магде се старпји састадоше поред чаше вппа, беше право врпеко весеље. Вредно је споменути прекрасну здравицу, коју је о одмору наздравпо председници задруге др. Љуба Павловић, петичући користи удруживања за целокупни нородни живот. Ову ву родољубиву л поучну здравицу евп пажљиво саслушали.

Весеље је трајало тамап до 5 сати у ју тру. Како чујемо, задруга ће имати п лепу матерпалну корист од ове беседе, а на моралном успеху нека прими од целог нашег Орпетва ис“ крену хвалу. Алилуја.

Артде јено но

У друштву са друга два

Врло често виђах га ја. Њега, — драгана милог свог Кад поред прозора прође мог.

Ал' једног дана... а где је онг Питах се тужна да није бонг Дружбица цела не беше сва —

Шетаху сама друга му два. Књажевац. КВ =

И њега нема са њима ту,

А немир обузе душу ми сву. Упитах друштво а где је он Рекоше: да је од јуче бон.

По њима поздрав послах му само А уста шапућу: и ја бих тамо, Да лечим болнога драгога мог И целог века останем свог. ВИ Јела М. Радуловић.

Нин И ај = ои “ ем == == аи вељаишини и ниим