Ženski svet

76. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4.

српска пнтелигенција. Г. Лава Дунђерски је пак допустио сиротињи око својих добара, да бере лишће са његових дудова бесплатно, а није их чувао, да од њина плода пече ракију, пили ради хладовине за слађе рахаговање у лето, што многи наши економи чине.

Ето и то је човекољубив п родољубив рад и тиме се може стећи души место п поштено име у народу, те мислимо да би и славне женске задруге могле и на том пољу корисно да пораде, да наговарају, обавештавају свет, јерје достојније човека, нас и наше спротиње: пружити јој могућност да заради себи кору хлеба, него

јој делити само милостињу, као просјацима, и на то је навипкавати. Проносимо у редове народа његову стару мудрост: „Помози се сам, помоћиће ти и Бог.“

Вама, цењене Госпође, које волите да се облачите у свилу, препоручује се само да се распитате, како она постаје, па да своје знање, стечено из радозналости, пружите после онима у роду своме, који Бе га корисно применити и за себе и за вас, па ће и то помоћи ваљда, да нас после све више буде овде, п све мање у Америци.

У Н. Саду, 25. марта 1906.

Јеж.

ЦВЕТИ.

— Своме побри: Џави Жикићу. —

Јерусалим спреман у свечаном руху;

У свачијој руци зелени се грана. Христос у Град ступа, а народ му кличе: „Осана!.. Осана!..

Освануо после и велики петак, Пред Пилатом стоје исти они људи. И опет се чује, где светина виче: „На смрт Га осуди!“

Па и данас после Много, много лета. Иста мржња влада

Срт. Итхебеј.

Широм целог света.

Жарко Гајић.

= еамемнр-рамр 2 сар

Говор

о положају женскиња у Хришћанству џ ван Храшћанства.»)

= От бо.

„Теби Ћу много муке задати...... воља ће твоја стајалин под влашћу мужа тивојега и он ће ти билпм господар, (пост. 8, 16.) Овако гласе речи Свемогућега управљене првој жени у рају после греховнога пада. На поменутим речима темељи се сва прошлост женекиња и њима се објашњава она друштвена потиштеност и запостављеност, која је у део пала женекињу, кроз дуги низ прошастих векова. Грех непослушности, грех противљења вољи божијој обори жепскињу са њезинога узвишенога положаја, п учини од жене, помоћнице човекове, „према њему (пост. 2, 18.) — робињу, којој грехом унакажени потомци Адамови, у даљем току времена н дога-

Илкић. —

ђаја одрицаху и само човечанско обележје, расправљајући питање, да ли је женскиња човек или животиња 2 И у овом погледу ни мало се не разликоваху дивљи народи од просвећених. Док дивљаци сматрају женскиње за једну врету разумне животиње, која им замењује домаћу стоку, тегли и врши оне послове, који нису достојни за мушкарца, дотле ни просвећени народи прошлих векова, не показују ни мало узвишенијег погледа на природу женскиња, него се разликују од дивљака само п једино тиме, што имају више човечанска обзира и сенисхођења према слабостима женскога пола. Да расветлимо и поткрепимо ово доказима: „Јевреји сматраху

#) Говор овај држан је о Воведенију 1905. г. приликом свечарске свечаности Добротворне Задруге Српкиња Сомборкиња.