Ženski svet

80. ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

од тег првог. материнског васпитања. То природно право матере хришћанство не само да

признаје, него високо цени и поштује.

А шта да речемо за положај жене удовице да | .Ј у. у хришћанству 2 (Свршиће се.)

~азре

Највећа жеља.

Нек' увек брује овим шумом јаким Ветрови преко пошумљених страна, И бистри поток нек: жубором лаким Пролази дугим, уским долинама.

А бескрај неба нек: ме вечно дира: Његове боје дивне, разнолике, Грубе и нежне, пуне жара, мира, Исток и запад, ко најлепше слике.

И ноћи меке, пуне месечине, Ил' тајанствене, тихе, пуне таме, Нека нам тако вечно срећу чине:

Суводање.

Највећа жеља, то је до сад за ме!

Рад. П. Ћирић.

Пред врбицу.

Свако дете, а било то ратарско, господско или сиротињско, радује се »Врбици«. Осим звонцета, које носи за врбицом и литијом, мили му сеи његова хаљиница.

Малишани једно друго гледе и диве се лепој оправици, сиротанче пак задовољно је ако само нову марамицу има на глави.

А тек младе мајке, с каквом љубављу оне дечицу своју облаче за врбицу2 Ту радост осећа само жена, која је мати, а с матером и дете.

За то би сад могле ову прилику врло добро употребити наше родољубиве и честите госпође, да облаче своју дечицу о оваким приликама у народно одело, те да се на тај начин отпочне заводити народна ношња. Сукњицу и блузицу нека направе од српског платна, либаду, јелек (фигаро) од црвеног, плавог, зеленог или друге боје сомота, свиле, сатена, ишивено са шљокицама и гајтаном. Са-

свим је лако сашити, а што је главно,

врло је јефтино и практично; кад се упрља, опере се и дете је чисто и лепо обучено.

Сврха том оделу је нарочито, да

наше ратарке виде и своју децу тако облаче. Наша домаћа индустрија би се на тај начин ширила, жене би више ткале и зарађивале, а децу ткању приучавале, што, жали Боже, све већма наше жене напуштају.

Да се једном уобичаји народна ношња, а то би се успело само тим, кад би интелигенција започела и своју децу, велику и малу облачити у народно одело. Од малена привикнути једноставном практичном оделу, наш би народ одахнуо и куд и камо напреднији био. Несретна мода је већ толике куће упропастила. Ратарске девојке упропашћују имовину оца свог; јер и ако је отац паметан и не да се завести од жене и кћери, оне га подкрадају из куће, те будзашто продају Чивутину храну, да удовоље моди. А девојка што види у госпођа и госпођица и она хоће да има.

Проста ратарска девојка није кадра расудити, може ли њен иметак сносити скупоцене свиле и кадифе, дукате и златне ланце, те присиљава матер и оца, да земљу продају и њу да задовоље.

Но то није један пут, него за сваку