Ženski svet

Бр. 4.

славу, за литију, за мало веће свеце, мора бити бар нова блуза, иначе плаче, не иде у коло, прети матери да скаче у Дунав, у бунар, и да ће умрети од туге. Тим присили родитеље, нарочито матер, на пропаст кућеи породице. Девојку имати у ратарској кући, горе је него 5 неродних година. Зато миле сестре и госпође, на нама је, да народ наш дође к себи и да се окане пропасти. У сваком и најмањем селу има бар две три интелигентне куће, које би предњачиле. Па кад на нас гледе ратарке и за нама иду, покажимо им, да смо ми паметније и напредније; немојмо се стидити свога лепог платна и народне ношње.

На народним забавама, славама, и зборовима треба што више девојака, младих госпођа, па и дечице, да се облаче у народно одело и да се покажу народу свом. Може ли што лепше бити од свог једноставног ле-

ЖЕНСКИ СВЕТ 81.

пог народног одела. То не излази из моде, носиш га док не подереш.

Госпођице учитељице у Иригу успеле су до душе великим трудом, те задобиле 40 дечице, које ратарске које господске деце за народно одело. Диван ће бити призор, кад ова дечица подједнако обучена буду полазила за врбицом.

Угледајте се и остале гђе и гђице учитељице на ове иришке госпођице учитељице П. Младеновићеву и Зорку Бошковићеву.

Само напред, почетак је учињен. До нас женскиња стоји, хоћемо ли успети, да нгш народ избавимо од раскошне моде, и изведемо на добар пут.

Ми смо се канда задоцнили с овим предлогом за овогодишњу врбицу, али то не смета, да се наш свет и за друге свечане прилике као црквене славе, литије и т. д. послужи овим мислима.

Ср. Карловци. Ангелина Пауковић.

~аоре

Молитва!

Боже! Ти посље олује сваке Разведриш небо — разбијеш облаке И сунце пустиш да грије и сјаје,

И поветарац да лахко маје,

По ведром небу месец да ходи, Безбројне звезде за собом води.

Дај и мени о добри Боже! Што милост Твоја дати ми може, Разгони облак сјете од мене Да ведрије могу гледати зјене, Лакше да сносим муку ми ову Кад ме још свете дужности зову! Драг. Лончар-Трбојевић.

ДОРИС лИ.

С пута. Поштов. госп. уредниче! У неђељу 19. марта т. г. бавио сам се послом у Сарајеву. Исти дан била је прва скупштина „Добротв. Задруге Српкиња“, на основу новоодобрених правила, у свечаној дворани српске школе. Присутних чланица било је 65, а галерија је била пуна радозналог мушког и женског свијета. У 3 сата по подне вриједна предсједница гђа Јелена Самарџија представља изасланика полит. власти г. Мандића и моли приврем. тајника да прочита имена свију чланица и након прочитања, пошто се установило, да може скупштина рад отпочети, предсједница поздравља искупљене чланице заносно и одушевљено, што нам је особито годило. Позива их на слогу, рад,

ред, љубав и одважност и да у будуће не клону у племенитој и светој дужности. За тијем се читају нова правила иза којих се водила и дебата. Правила су добра, само што је полит. власт себи много надзора присвојила, што се надамо да ће наше свјестне Сарајевке настојати, да се чим прије ослободе толиког надзора политичког, да се промијени 5. 33. правила, како би могле брже и лакше племените намјере остваривати. Иза тога прив. благајница гђа Кнежевићка прочитала је свој извјештај о досадањем раду и напретку задружне благајнице, који се је примио на знање и одобрење, на што се председница захваљује свима приложницима. Тада отпочеше предлози поје-