Ženski svet, 01. 08. 1906., S. 7

ЖЕНСКИ СВЕТ 175.

Учимо своју децу од малена на лепу реч. Лепа реч чуда чини, кад од срца долази, нарочито код жене. Она благотворно утиче на мужа, децу, служинчад и гдегод се чује. Само лепа и искрена реч претвара грешника у покајника.

Покажимо својој деци, да је пуно срце пуно срце је највеће благо, јер није благо, ни сребро ни злато, него је благо, што је срцу драго, а где је само пуна кеса, а празно срце — то су сироти богаташи. Живот радни и

трудан није терет, терет је само празан живот, живот без срца и наде.

Будимо у својој деци љубав ка Богу и своме народу. Дете, које из мајчина грла чује српску песму, из мајчинх уста српску молитву, томе ће род и прадедовска вера остати светиња до гроба. Па како могу онда српске госпође допустити, да им дечица проговоре на страном језику и мислити, да ће туђинка оне дужности вршити, које је Бог и природа матери наменила и тиме је узвисила. Јер ко одгаја дечицу српске господе> — обично туђа дојка, туђа дадиља, а њихове кћерке, те будуће српске мајке васпитавају боне и гувернанте, које им о свему и свачему причају, само нео Српству. Шта више још га руже гдегод могу, а што је њихово, хвале и уздижу. И тако још у деци буде жудњу за туђинством и немар према српству, па чак и презирање.

_ Има госпођа, које држе, да се материнске и домаће дужности не слажу с достојанством једне даме и да је жена, која своју децу доји, свакидашња појава, али баш у тој свакидашњости се огледа вечитост људског рода. И сунце, тај извор свега бића, јесте свакидашња појава, па зар зато губи од свог величанства 2 Па шта је онда једна дама без материнских и женских врлина> Жив журнал и аутомат, који штрбеће стране језике, свира, пева, слика и све чини, како ју мода навија. Али на срећу врло је мало такових дама у нас, али ако се буду српске ћерке и надаље образовале по страним институтима а не у нашим, биће их све више и више. А како ти институти и клостери штетно утичу на ту младеж, најбољи су доказ ученице тих завода, јер су се оне мање више отуђиле

_ од свог народа. А какве су то Српкиње, какве

српске мајке, то на жалост знамо.

Па како да се томе, што сам само у кратко навела, на пут стане» Нека свако собом почне зло поправљати. Али на који начинг Е то је

оно главно питање, које нам ваља свестрано претрести и чути свачије мишљење. Лако је говоре држати и предлоге чинити, али је врло тешко. те предлоге остварити на практичном пољу, без којег нема успеха. Том успеху воде разни путови, али у једном се морају српске госпође сложити, а то је, да наш делокруг концентришемо у нашим разним женским друштвима, у тим матицама за рад Српкиња на јавном пољу. Па да онда следимо примеру вредних пчелица. Свака пчела сама себи тражи пута и самостално ради, али свака пчела плод свога труда уноси у заједничку кошницу за своје и за опште добро, па тако морамо и ми чинити. Пођите дакле, драге госпође и кћери, од села до села, од куће до куће и поучите Ваше сестре, жене из народа, на лак и разговетан начин свему ономе, што ће им на здравствену, моралну и материјалну корист служити а народну свест и понос подизати. Пружите им поуку у облику пријатељског разговора и у живим јасним примерима, али пружите је љубављу, јер што од срца долази, у срца прелази. Не ишту се за то велике жртве, дангубе нити науке, него само добре и истрајне воље, а прилике за то има доста. Треба само хтети, треба само почети. На тај начин постаћете највећи добротвор свога народа, своје породице, јер ћете тек онда увидити, шта Вам ваља и на свом дому поправити.

Ко се сагиба, да друге подиже, постаће велик, а ко се сагиба, да само себе подигне, постаће гурав. Та ће поука и српским госпођама користити, јер ће много допринети, њихову самообразовању, а самообразованост је најбоља школа за индивидуални развитак душевне снаге сваког човека. Човек управо и не зна, шта у њему лежи, јер се снага мери тек у борби живота.

Боримо се дакле сложно против сваке навале, која штетно утиче на наш домаћи, друштвени и јавни живот. Уложимо сву снагу, младо и старо, мушко и женско, да утврдимо српску кућу, ту зграду народног бића, радом и штедњом, љубављу и слогом па ће опет тећи вода, куд је текла, што је српска мајка рекла«.

Овај је говор учинио знатан утисак на слушаоце и пожњео је опште похвале и хвале.

За тим је била спремна богата закуска, на којој је учествовала седећи с десне стране г-ђе