Ženski svet
ЖЕНСКИ СВЕТ 175.
Учимо своју децу од малена на лепу реч. Лепа реч чуда чини, кад од срца долази, нарочито код жене. Она благотворно утиче на мужа, децу, служинчад и гдегод се чује. Само лепа и искрена реч претвара грешника у покајника.
Покажимо својој деци, да је пуно срце пуно срце је највеће благо, јер није благо, ни сребро ни злато, него је благо, што је срцу драго, а где је само пуна кеса, а празно срце — то су сироти богаташи. Живот радни и
трудан није терет, терет је само празан живот, живот без срца и наде.
Будимо у својој деци љубав ка Богу и своме народу. Дете, које из мајчина грла чује српску песму, из мајчинх уста српску молитву, томе ће род и прадедовска вера остати светиња до гроба. Па како могу онда српске госпође допустити, да им дечица проговоре на страном језику и мислити, да ће туђинка оне дужности вршити, које је Бог и природа матери наменила и тиме је узвисила. Јер ко одгаја дечицу српске господе> — обично туђа дојка, туђа дадиља, а њихове кћерке, те будуће српске мајке васпитавају боне и гувернанте, које им о свему и свачему причају, само нео Српству. Шта више још га руже гдегод могу, а што је њихово, хвале и уздижу. И тако још у деци буде жудњу за туђинством и немар према српству, па чак и презирање.
_ Има госпођа, које држе, да се материнске и домаће дужности не слажу с достојанством једне даме и да је жена, која своју децу доји, свакидашња појава, али баш у тој свакидашњости се огледа вечитост људског рода. И сунце, тај извор свега бића, јесте свакидашња појава, па зар зато губи од свог величанства 2 Па шта је онда једна дама без материнских и женских врлина> Жив журнал и аутомат, који штрбеће стране језике, свира, пева, слика и све чини, како ју мода навија. Али на срећу врло је мало такових дама у нас, али ако се буду српске ћерке и надаље образовале по страним институтима а не у нашим, биће их све више и више. А како ти институти и клостери штетно утичу на ту младеж, најбољи су доказ ученице тих завода, јер су се оне мање више отуђиле
_ од свог народа. А какве су то Српкиње, какве
српске мајке, то на жалост знамо.
Па како да се томе, што сам само у кратко навела, на пут стане» Нека свако собом почне зло поправљати. Али на који начинг Е то је
оно главно питање, које нам ваља свестрано претрести и чути свачије мишљење. Лако је говоре држати и предлоге чинити, али је врло тешко. те предлоге остварити на практичном пољу, без којег нема успеха. Том успеху воде разни путови, али у једном се морају српске госпође сложити, а то је, да наш делокруг концентришемо у нашим разним женским друштвима, у тим матицама за рад Српкиња на јавном пољу. Па да онда следимо примеру вредних пчелица. Свака пчела сама себи тражи пута и самостално ради, али свака пчела плод свога труда уноси у заједничку кошницу за своје и за опште добро, па тако морамо и ми чинити. Пођите дакле, драге госпође и кћери, од села до села, од куће до куће и поучите Ваше сестре, жене из народа, на лак и разговетан начин свему ономе, што ће им на здравствену, моралну и материјалну корист служити а народну свест и понос подизати. Пружите им поуку у облику пријатељског разговора и у живим јасним примерима, али пружите је љубављу, јер што од срца долази, у срца прелази. Не ишту се за то велике жртве, дангубе нити науке, него само добре и истрајне воље, а прилике за то има доста. Треба само хтети, треба само почети. На тај начин постаћете највећи добротвор свога народа, своје породице, јер ћете тек онда увидити, шта Вам ваља и на свом дому поправити.
Ко се сагиба, да друге подиже, постаће велик, а ко се сагиба, да само себе подигне, постаће гурав. Та ће поука и српским госпођама користити, јер ће много допринети, њихову самообразовању, а самообразованост је најбоља школа за индивидуални развитак душевне снаге сваког човека. Човек управо и не зна, шта у њему лежи, јер се снага мери тек у борби живота.
Боримо се дакле сложно против сваке навале, која штетно утиче на наш домаћи, друштвени и јавни живот. Уложимо сву снагу, младо и старо, мушко и женско, да утврдимо српску кућу, ту зграду народног бића, радом и штедњом, љубављу и слогом па ће опет тећи вода, куд је текла, што је српска мајка рекла«.
Овај је говор учинио знатан утисак на слушаоце и пожњео је опште похвале и хвале.
За тим је била спремна богата закуска, на којој је учествовала седећи с десне стране г-ђе