Ženski svet

ер ко

ЖЕНСКИ СВЕТ.

203.

чула“ = извлачила се честита бележниковица, чији је говорнички дар знатно заостајао за ДоКторкиним. »Биће да је п то разлог, што Јулија врло воле велико варошки живот», примети једна госпођица из друштва.

»Па и то«, дочека домаћица, »што хоће осзусловно да је, кад се уда, зову милостивом а у селу тим имепом никог пе зову, па ни док: торку, што би баш требало — «

»Овакако га би требало«, уздахне докторка, која је и оседила у жељи да 0 име понесе. Очевидно је било, да је тај разлог сматрала врло важним и да је бпла намерна о њему опширпо говорити.

»Какав официр, каква варош, каква милостива«, пасмеја се поштарка и развуче своја мала уста.

Друштво као да је једва чекало да госпођа поштарка, лепушкаста, дежмекаста женица са веаиким зуловима, отвори та своја мала уста, јер извештаји што су из њих излазили били су врло поуздани и тако рећи, из прве руке.

»Да шта јег Говорите, реците пам«, навалише ша њу са свих страна и она поче успијајући: »Хе —- знате —- био мој муж у »котару« и дочуо нешто — ко би знао је ли истина2 Кажу — овај —- да је сама госпођа престојпиковица покудила доктора — није га, управо, кудила —— тек — рекла је, кажу, господар-Пери да она мисли, да доктор није доста добра партија за његову богату јединицу«. Ту застаде и намести опет уста, што је значило да пеће даље да говори.

То докторка већ није могла оћутати: »То је већ измишљотина, а ја знам и чаја. Где би госпођа престојниковица могла рећи за човека, који је њихов кућни лекар — кућни пријатељ —>»

»Баш зато, баш зато», оте се још тапким усницама поштаркиним, а опа их одмах покри својом бедом џепном марамом, да не би из њих још која пзлетила.

Ова реч могла је поштарку скупо стати. Могла ју је стати високог пријатељства госпође – престојниковице, којим се она јако попосила а које с6 Докторки већ у нос увукло. Зпало је цело друштво, да је она на поштарку кивна, по, да ли баш због тог високог пријатељства, или због тога, што њен доктор од неког времена сам нови своја писма па пошту, ту још пису наше госпође биле на чисто —— тек — ситуација је била врло

озбиљпа и проузрочила у женском друштву не обичну сцену: ћутање.

Каква су размишљања задржала скоро пун час те хитре језике, није било тешко погодити, но, да ће се то мучно ћутање тако сретно прекинути, да ће разговор поћи згоднијим правцем, томе се није пико падао.

Прекиде га тапки глас госпође Рахпле, зване »Рахиле шнајдерке«. Тај надимак носила је жена тосподар- Паје трговца, зато, што је свет тврдио, да је господар-Паја по занату »шнајдер«. Свет ко свет, тврди свашта; али, нико живи није се могао заклети, да је икад видио «шнајдер-Пају« да удева иглу. Од младости своје он је трговац —- и ако се не зна где је изучио трговину јест, прави је трговац баш као и господар-Пера што је, за ког се зна да је у Панчеву изучио. И дућани су им једнаки а сва је разлика пзмеђу њих та, што господар-Паја има мање грунта а више кћери за удају него господар-Пера.

дато је, држим, велика неправда што свет госпођу Рахилу зове »Рахила шнајдерка«, нарочито кад то њојзи нимало пе годи,

»И ви разбијате главу зашто Јуца пеће да пође за доктора Радића —-« поведе одважно реч госпођа Рахила —- »знајте, узрок је тому: страх од свекрве«.

»Страх од свекрве!« зачудише се неке,

»Та је ли могуће —-« пљесну домаћица рукама сва преперажена, баш као да је она та свекрва од које се Јулија страши —- »од куд само дозпадосте 2«

»А шта треба да дознам, познајем је п кажем: боји се свекрве,... Хеј моја Јуцо! Није то доста знати »пемецки« и »клавир«, треба знати кућу водити. А, што се тога тиче, миле моје, о томе Јуца ни појма нема. Нека вам моја деца нспричају само један пример о њеној вештини у кувању, па да се уверите, да имам право и да со сити насмејете.

Ту дозва госпођа Рахила у помоћ своје три удаваче а опе, отимајући једна другој речи, испричаху, како им се Јулија тужила, да је неко вече морала кувати вечеру пи да јој је изгорела запрашка за паприкаш.

»Ха, ха, ха, запрашка за паприкаш, ха, ха, ха!« Госпође се у истину морадоше насмејати а и веровати.

Госпођа Рахила са триумфом пастави:

»Да, да, немецка и клавир, то је еве! Е, није, није —- зна она још пешто: зна паме-