Ženski svet

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ 253. (својих пеисцрпних досетака, свега хумора, кнежева и других силних, јер, и ако је своје духовитости, својих финих манира, имала врло страсан темпераменат, па се

много припдонеле усавршавању обичаја И културе у опште; а нарочито онај степен цивилизације, на коме се за време владавине „Луја ХТУ. налазила Франуска, може се слободно уписати на њихов рачун.

Можда је пајзанимљивија, најчувенија, међу свома оним лепим, галантним и високообравованим дамама, које су добу краља сунца, удариле свој жиг — била Нинон де „Ланкло, ћер племића из Турепа, која се родила равно пре две стотине година у Париз зу п ту умрла као деведосетогодишња старица, Али не само њена личност п исторични положај, кога је она заузимала, у своме отачаству, већ п многи други трагични догађаји у жпвоту ове чувене Францускиње, дају нам права, да се поводом њене двестагодишње "смрти, овде сетимо њезине занимљиве појаве.

Ова рано осиротеда, — својом пре» испољном лепотом обдарена девојка, прокрчила је себи улогу у вишим друштвеним круговима својим оштроумљем и фином досетком, а изучавањем дела француских скептичара Монтења ни Шарона пак она је узвиспла и образовала свој

дух. Њен музикални и песнички дар, њен фиви. укус, њен хумор, а понајвише њепа пеобична телесна драж, привлачила је најзнаменитије личности. опог доба у њене дворнице, јер је разумевала, да свој дом учини средиштем најодличпијих пау: чара, најистакнутијих државника, у опште највнамепитијих људи. Да би остала са свим слободна, она је одбила своје многобројне проспоце. Чипило јој је највеће уживање, када су људи јевропеког гласа, као н. пр, Скарон, Мовијеру Фонтел- Ла роп п други са пуним обожавањем и заносом седели око ње; кад је краљица Христина шведска, приликом свога _бављења у Паризу па и друге зпамените личности, — тражила њену близину, д бе поклони пред њеном лепотом и лире

витошћу. Ниноп де Ланкло не сме се ставити у ред ондашњих, касније прочуИХ п извиканих куртизанака, краљева,

њено срце лако претварало у пламен, она је била ипак вазда та: гртва чисте и несебичне љубави; само се од ње није смела тражити трајна верпост, јер је опа своје наклоности мењала, као што се ме: њају рукавице и чак нњу својој високој старости, нпје била кадра, да своју бујпу прпроду укроти.

ени савременици оппсују Ниноп де Ланкло, као оличеност Венуса од Мило. Вата стаса, величанствена држања, класично изрезана лица, а необично свеж; тела: пмала је црне очп, необична жара, а смејању јој не беше пара. Из љепа лица, говорила је племенитост душе а пз уста сппала неодољивост њезина пре. красног гласа. Начин њена разговора, вапео је свакога. Као вештакиња на мандодини врло је брзо стекла велик глас; толико стоји, да пре ње још. никад није једно женско биће, овом тада толико омиљеном инструменту измампло тако заносне звуке и тако нежан израз. Свима овим својствима беше се придружила и особита вештина, у игрању. Њезини гра-

циозип покрети, њезина милина и примамљивост, са којом је изводила ову вештину, учиниле су је за једшу од

најженијалпијих ћери Терпсихоре. Њепа речитост, финоћа такта у опхођењу, као и велико познавање људи, била је кадра, да свакога учини робом, чаром свога би“ ћа, којп је њој ближе стајао и да песнике, писце, музичаре, сликарс, вајаре учини Херондима своје славе, који су се утркивали, да сваки на свој начин, свету огласи величину „отапа Ретојвеће“, Један од њезиних синова Ла Боасир, постао је министар војни и учиншо је своме отачаству велике услуге. Други опн Вилијер, ваљубио се у своју сопствену мајку, незнајући свој одношај према њој. Нинон је била тада преко шездесет година и она је била пренеражена, поводом жалосне страсти, коју је улевала своме сину. Узалуд је ставила у покрет све вештине своје речитости; Ура је она истицала велику разлику између својих и година свога сина, пре-

ПИ ер Мети ин