Ženski svet
218, ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 10. |
Јов. Огерлја Поповић родио се у Вршцу 1. Јануара 1806,%) Огац му је био Грк, а мати Српкиња, те је отуда п однегован у српском духу. Основну школу и прве разреде | гимназије изучио је у свом родном месту, па је за тим продужио п довршио у Темишвару, где је и отпочео своје прве песме писати. У Пешти је довршио филовофију а у Кежмарку правне науке, па се онда врати у Вршац пи служио је као професор на тамошњој приватној гимназији све до 1886. г. и онда напусти професуру пи отвори адвокатску праксу. Године 1840. оде на позив српске владе у Београд за професора, правних наука на тадашњем лицеуму (великој коли) а 1842. г. постане начелником министарства просвете п као такав остао је тамо све до 1848. г. За време свог бављења у Србији основао је Друштво Српске Словености (учено друштво), саставио први писмен закон ва школе и установио врпски музеј. Године 1848. вратио се у Вршац и онда се оженио и ту и остао до смрти, која га је задесила 25. фебруара 1856. год,.““)
Стерија је радио на многим гранама српске књижевности, а највише на драми, Његов Кир-Јања, Зла жена, Покондирена тиква, Добра жена, Смрт Стевана Дечавесог, Сан Краљевића Марка, Скендербег и др. пронели су му пме по васколиком Српетву. Последња му је песма била „Маворје. Он је саставио п ону српску марсељеву: „Устај, устај Србине“ ..., која се 1848—9. године певала по свим крајевима српекех бораца. Он је у својим песмама п списима пшшао за тпм, да се чисти из народа нашег свако зло, што ружи морал, убија понос и штети кућу и породицу. Нату неслогу, то старо народно тлачилиште, гледао је да пскоренп и вато је п рекао у једној песмт:
„Беена пуста неслого, Кери адеке змије, Где би знала живети, . Да Србина није!“
Доба од колевке до гроба зове се живот. Ко у том времену не живи само ва своје ја, него се брпне, ради и дела, што ће и преко гроба трајати и што ће целом свом роду мелема и поуке давати, за тог се вели, да је родољуб. Па такав је био п Јован Стерија Поповић. Све, што је радио п писао, све је то ишло у прилог васколиком Српству. Његови књижевни производи видни су внак те тежње његове и за то су и оставили у народу трајпе успомене; па зато се с Вртцем п сложио сав. народ српски п довикује: Слава Отерији!/
#) На истој кући двоспратној, која лежи на вршачкој великој пијаци, стављена је и освећена овом приликом камена плоча, која означава колевку Стеријину. Приликом том држао је леп говор госп. А. Хаџић, председник Матице Српске.
##) Прославног дана освећен је обновљени надгробни споменик и српски универзитет ставио нањ леп венац. — Управитељ кр. срп. позоришта у Београду, г. др. Никола Шетровић, скупља прилоге, да се у Вршцу пред кућом Стеријином дигне леп споменик.
Ра ас асе <- _-__-— 5-