Ženski svet

Красојевић друштвеној

82. ЖЕНСКИ СВЕТ

дине утрошила у припомоћи 547.82 круне, у милостиње 119.08 круна, у прилоге 108.04 круне а за школску децу 394.77. круна. Задруга је дакле на разне добротворне сврхе издала у год. 1906. близу 1200 круна, што је одиста знатна помоћ овдашњој сиротињи. На овој скупштини, сетила се задруга свога бившег члана, пок. Паје Марковића Ада. мова и одала му почаст ускликом: „Слава му!“ Од важнијих предмета споменућемо, да је закључено, на Малу Госпојину 0. г. крсно име Задругино, прославити десетогодишњицу опстанка друштвеног. Протектор Задруге, српски Патријарх Георгије Бранковић, изразио је жељу. да годишњу припомоћ од 400 круна, коју је досадањих година непосредно давао .овдашњем Забавишту, од сада преко Задруге даје истом Забавишту, што је са захвалноћшу примљено, те је и прорачун за год. 1907. према томе измењен,

'Ново часништво Задруге састављено је овако: Милева уд. Гојковић, председница; Милева Николић, подпредседница: Ружица Вујић, благајкиња; Стеван Симеоновић Чокић, перовођа; Марија Балугџић, Милева Георгијевић, Јованка Гргур, Даринка Добродолац, Љубица Јовановић, Марија Коњевић, Емилија Недељковић чланови одбора; Марија Малушевић, Јулка Пантелић, Марија Поповић, прегледачице рачуна.

Досадашњем Задругином перовођи. Ђорђу Ракићу, изражено је признање и захвалност

на труду и заузимљивости око Задруге,

Тиме је завршена главна скупштина овога друштва. После седнице уручила је гђа Катица

председници, за спомен својој пок. матери Марији Панаотовић, као

прилог Задрузи, своту од 20 круна.

Босанска Дубица. Добротворна задруга Српкиња у Бос. Дубици основана у јесен 1901. године, улази сада ова наша установа у шесту годину свога жи-

вота, и о коме смо ради да први пут у нашој јавности речемо ријеч двије,

Као што је монотон цио друштвени живот паше варошице, тако је био једноставан и жи. вот и рад наше задруге. Поред редовног примања чланарине и издавања главнице на камате, као и поред свакогодишњих издатака за сиротињу — при болести — ил другим приликама као и дарова за цркву ил' школску дјецу,

'

Бр. 4. приреди се обично сваке године сијело ил' забава у корист благајне. Исто тако бивају и свако-годишњи парастоси. Тако се и ове године у недјељу 19,1. одржао парастос за умрле чланове + Јелени Поповић из Загреба, Милеви Ћурчин из Н. Сада, Ангелини Слијепчевић из Бос. Костајнице, Даници Цикоти и Савки Шпи“ ци из Бос. Дубице.

Са малим. приносима удовољава се и малим захтјевима. Овећа потреба мјесног напретка указала се већ одавна на мањкању српске учитељице за женски ручни рад, те је задруга већ ове године вотирала овећу суму за хонорар на приватну подуку женског ручног рада у срп. школи. Дочим ће приликом отварања нове српске школе овђе стално плаћати

"срп, учитељицу из својих срестава; јер задруга

данас располаже са 3000 круна готова новца. Ето! камен по камен палача, зрно по зр. но погача! Прије шест година, кад је покренута идеја за задругу, нешто с ненависти према покретачу и т. д. тешко се отпочело да се идеја оствари. И док се грађани бораху за подизање цркве, школе, школског фонда, пјевачке дружине, дотле ето мало по мало животарећи ова установа данас оснива Фонд за учитељицу —- а да се тај терет ни осјетио није! Камо срећа да је прије бар !0 година отпочела живити!

Не могу а да не споменем име заслужне жене по ову нашу установу име њеног основатеља т.ј. госпође Стоје Ј. Мисаљевић, која је и три године као предсједница руковала овом општом установом.

У том потхвату особитих заслуга имају и. госпође: Марија Ђапа, Стана Милинкова и Анђелина Бижић — као досадање предсједнице.

И данас их има у самом овом мјестанцу, који још не увиђају користи за будућност, од ове установе — ал то само принципијално. (Наша српска болест!) те зато и немамо онолико чланица колико би могли имати.

До данас у задрузи уписано је утемељача: 14, данас редовних чланова има 16 а потпомажућих 71, свега 101. Од ових је лијеп број чланица са стране међу којима се налазе: као Њ, В. Митрополит Евгеније, Милева Симићева (срп, књижевник) Аркадије Варађанин из Новог Сада, и многи други, што овој задрузи служи на понос и част. |