Ženski svet

Бр. 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 205.

— Она ме мољаше, плакаше, тражаше мој поглед, тражаше пољубац с мојих бледих усана а ја јој дуго и дуго нисам хтео дати...

Дадох јој све: и поглед и душу, и мисли и срце, пи тако дуго тражени пољубац... Она ме је

љубила, грлила, миловала, волела... волела П опет свет! — Тај горди, светли, грозни, немилостиви свет — трже ме из тако слатког

сна, рину ме бездушно у понор... И сад шта... Мислим о оном сну, не верујем да сам га сањао! Грозна хладноћа, тишина, тамнина -—— душу ми је обузела. Тежак је терет на души мојој, чујем само како ми уплашено срце ненормално у грудима бије, и то ме још више страши

Ш]та ли ћеш ти мислити о мени кад прочиташ ове редове моје исповестиг! — Питаћеш се: како се од тог несташног весељака претвори силан меланхоличар, песимиста» — Како !-– Време и свет, само су они у стању да преобразе. човека, .... ја нисам више онај твој стари увек весели, увек насмејани, увек задовољни и безбрижни пријатељ,

Како да ти кажем, управо ми је тешко и нисам у стању више да себе опишем, јер не могу самог себе више да повнам..,.

ж % =

Давно се сутон слегаб, давно се поноћ свила... Давно се већ овај земаљски свет заљушкаб чаробним сном, осмејкујући се у сну учињеној злоби и пакости дневној... Изгледа ми све то већ спава... Али не, као да сад тебе гледам; како си се налактио забринуто, читајући ову моју исповест, тек само један листић из књиге мога

живота, 2 – ТУ — 1907. г. Ниш, Драг. Т. Поповић. бжо СА СЕДА. написала: = Даринка Буља.

Раден дан, —- диван пролетњи дан, који само бујна песничка машта уме описати, — Прођем —- послом —- главном улицом; — код сваке четврте —- пете куће, можеш по коју баку, сре-

довечну жену, младу и девојку видети где се скупиле у гомилу, па говоре... говоре.....

А шта говоре"! — ко се удао или оженио, -— ко је умро, колко која цура дуката има, какве ће дарове однети, — а главно је ипак оно: да нико више не зна, само Џела.... и пола села! — А најглавнију »тему« разговора — и код њих — »мода« сачињава. — Једна ће рећи: е — што сам видедела у вароши на једној фрајли »перда«“, одмах сам и мени така купила, али круна сам дала за њега. — На то ће друга: е — ја сам за 50 круна купила себи, баш исти онаки »панерто«, га има једна госпоја у вароши, — Зар су оне боље од нас, ми радимо па бар и заслужимо да се по »моди« одевамо; — сложише се све у један глас...... »А, видим како радите, зијате и лармате, не може човек на миру проћи а да га не исмејете, и оговорите«, рече љутито деда јаша, који сеу вратима појави и караше женскадију, што се пред његовом кућом окупила беше,.. »Е деда

»казала — казала« и то

шта мислите 12

што

Јашо, данас се не ради«. — »Ето врага, па зар опет »свети — не ради«2! — на ето ипак радите, још како много и тежак посао! — радите

на злу и неслози сеоској, куда ћете горег посла, то је већи грех но да шијете и крпите,

»крпеж кућу држи — а сплеткарење је разорава«, Код вас жена више светаца, но у години дана. — » Понедеоник —заподеоник, Уторак — по-

дупорак. Среда—не преда. Четвртак- невртак. Петак— женски светак, Субота—Недељина се-

стрица, а Недеља — та то и луд зна да се не ради, ругаше се деда Јаша. — Па где је тек: »мало ради — а много кради! — Подкрадате

мужеве и синове своје па продајете златно жито за трећину цене, и купујете крпе п рите. Јао тужан, како би девојка у једној истој хаљини двапута могла ићи на »плац« у коло:!...... Све ћуте, а деда настави. —

Ено, како је прошла Јана Новићка > — Сваки дан по мало жита у кецељу па хајд код комшије. — Овај паметан човек па неда новаца, платиће док се накупи више. — Дође да плати порцију; у још може који метер и продати. Кад на таван, једва је два метера накупио. — Жена још бесна »е па троши се, деца су. Ларма, свађа. Чује комшија, сети се шта је. Добар дан, Бог ти добро дао — а жени ево зао! — А како тог! — Ето од 35 метери жита, ево шта видиш, а ова моја ми соли памет, вели троши се. Мани је комшија, већ хајде са мном врло важно“

—- има жита за годишњи хлеб,

метлом