Ženski svet

БРЕ

џепницом таре ознојено чело. Браца Дмитар учестао са возом, швићне по коњичцима, протегли се и прозева велијим гласом и наставља опет даље лремљиво звиждати ону нову арију, што је заопуцао: »Ал' опет се нашло лане«.... Допре ти до уха несносна лупа разбоја и отегнуто од Врбаса

до Киш-Кера грло скоро доведене знаше; »Снис... ка... стреее,..ја.. виии ... сок... ђувегиинија...

Примиче се вече. Ветрић ћарлија, те буди успаване дудове гране, с чијих листова слеће попанута прекодневна прашина. Лепо зглађене девојке остављају вез, дижу завесе, отварају широм прозоре, пред кућом се полива, а из баба Макрине собице лепо чујеш тандрче чекрк. Суче цеви. Из даљине чујеш испрекидано преливање девојачке песме, која те потсећа, да је жетва довршена. Кратковида сека-Пела, укипила се на средулице с варјачом у руци, гологлава, ухватила један крај масне прегаче, зачкиљила, па сама себе разговара. „Боже, јесу“ Је ониг о Јесу. јесу. О кукавци они су.;:. они су... и враћа се да чорбу иставља.

Грк-Совра не хрче више за тезгом. Оставио га сан, згладио оно мало ретких кусавих бркова, протро вижљаве очи, прозевао два-три пута, про„теглио се и укипио пред дућанским вратима. Из шпага му као врапчићи вире поцепане давнашње новине. Узмувао се човек. Седи, седи, па тек нагло ђипи. Коракне два, три корака, завирне у побочно двориште, почеше се за ухом, и“ већ поново да седне, а из комшилука се помоли, омањи, проседи дебељко.

»Где си човече, ако Бога знаш!,.

Мал не оседи' сам“... каже ГркСовра и раширио руке, мислиш загрлиће га.

„Ево... ево»... одазива се деда

Тома, а уситнио као нова млада. Деда Тома је старе багре. У гаћама и ко: шуљи, дуванкеса и црвена џепница виси о овењачи, у зубима окраћи

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр-287.

камиш са окрњеном стивом лулом. Чува је као очи у глави. Цела по јава, чини на човека пријатан утисак. За причу јединствен, ненадмашан. Уме ти он тако живо причати, е мислиш сасвим тако је.

Обоје сели. Грк Совра развио новине још ускршње, надигао шешир, ноге прекрстио, накашља се па поче с великом муком читати, а све кажи: прстом мало, мало, испод деда Томина носа: «Дошло је... време... да... отвориш... очи... народе.., Деда Тома га погледа испод ока, повлади који пут главом, али мора и он ма крадом да завирне у окрајке новина. Нешто му годи, да он сам својим очима то прочита.

Баба Ната деда Томина, начула ачење Грк-Соврино, па је све ђаво копа што ће се без ње која рећи. А то вам је знате прави сеоски знаја. Зна она сваки светац кад пада, као да у календар гледи. Свако ти чудо она зна.Запитај само, кад нетреба ра: дити, она одмах ређа, овда и овда; на тај дан је оваји овајскрхао ногу, сломио врат ит. д. Нико не прође улицом, да га не ослови. Деда Тома и она, као да су се свећом тражили. Замало, па све редовно друштво искупило се на вечерњи поседак. Стрина Јула и Нанча подселе деда Тому, па га враголасто заокупиле запиткивати. Он таман почео распредати о момачкој младости а баба Ната се промолила кроз лебрњи прозор, па руком маше: »Хајд... хајд... ти матори вечерати, па после седи ако '"оћеш до зоре.«

„А шта си заинтачила, ајд... ајд... Ти вечерај, ако ти је воља... Напала си зјати, к'о да ћеш делове

повадити«... каже деда Тома осорно_ и чешка се за ухом што му разговор прекида.

«Хе.... Данас ти је то све друк.

чије, одмодније. Сунцобран, рукавице, свилене блузне, и шта ти ту још нема. Сваки ти се то данас погоспо-