Ženski svet

Бр. 12.

Нови Сад, 1. децембра 1907.

ХХН.

"ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА,

ЦРЕ 5 ВЛАСНИК; 5 АОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ и УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месе по ст. кал. У.

= о Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се па уредни- 2

штво Нови Сад (Џјујек),

ф _ Цена: на годину 3 круне; за Србију 37, динара.

За све остале земље 3', франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

МАНО СЕ ШИРИ МОДА КОД СЕОСКОГА ЖЕНСКИЊА,

У нашем народу до данашњих дана задржало се доста особина и обичаја наслеђених из старијих времена, који се обичаји и навике не слажу са новим временом. Некада је важила изрека народна: »боље је да пропадне село, него адет (одичај)«; данас се полако губе многи обичаји и неосетно.

Међу осталам навикама п одликама појединих наших крајева и свега Српства постоји ношња. (дело код нашег сеоског женскиња задржало је крој и украсе из старих времена, али се данас ипак мења. Пишта није лакше прокрчило себи пута да измени старе навике као начин одевања.

Колико је само варош утицала на село да измени начин живота у кући; да сељаку препоручи бољу кућу, бољу постељу, бољи и спретнији распоред куће; паметнији начин одгајивања деце; чистије држање одела и обуће, — па је све то остала само празна реч, јер сељак и и данас живи у кући као и до сад, на постељи као и до сад, децу гаји каои до сад, а своје тело одржава у чистоћи онако како он свата да треба.

Али, тако није са ношњом. Данас ћете, на саборима, де се Фјупља женски свет, видети сеоске девојке у варошким Хаљинама са амрелом у руци, са укосни-

фи О р-

цама у коси а белилом на лицу,. — ти знаци културе први су продрли и освојили сеоски женски свет; ту није било потребно да се образују друштва за увођене те новине, о селима учитељице, механџиске и поповске кћери подржавају међу сеоским девојкама моду и потстичу их нато, а по варошима довољан број шваља снабдевају их за јевтин новац варошким оделом. | Тек у новије преуе оснивају се код. нас школе за сеоске домаћице, као што. је она у Великом Орашју, да уче сеоске девојке како ће постати уредне домаћице. Изгледа нам, да женски свет у целом Српству, па и у Срему, Банату и Бачкој, није у почетку упућен на оно што је најпотребније, већ је прво примио од напреднијих народа ношњу, то се види и по мешавини одела у тим крајевима а и по упоређењу начина живота у кући и ку- . ћевном реду код странаца и код Срба. Чак шта више сеоски свет немачке и мађарске народности и данас не напушта своју ношњу али у кућевном реду и чистоти напредују. ед је, да позвапи за то код нашег сеоског женскиња пођу правилнијим птутем у обучавању. Ужице 22. новем. 1907. год. Драг. Е. Столповић.