Ženski svet

Стр. 266 ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 12. КОЛА О САВАНЕ С УНА (ЗА ПЕВАЊЕ ПО КОМПОЗИЦИЈИ Г, И. БАЈИЋА) Хајте, браћо, хајте, селе ! Та не беше, браћо, давно На сокоски хајте рад! То сведочи прошли век: Хватајте се руке беле: Што је наше, беше славно Снага нам је роду над! Нов отвор мо слави јек! · Сложни тако снагом таком, Као стена снажне груди, Снажном ћемо десницом Као вихор силан дах Одолети врагу сваком Нека види да смо људи, И помоћи роду свом. Па нек хвата врага страх ! Не дајмоте да учмане Хајте, браћо, род нас зове, У жилама млада крв, Хајте, селе, на наш слет, Да на груди рђа пане Да нас види соколове, И нагриза здравље црв! Снаге своје млади цвет! Нека мишца снажно креће Полетимо сложно — здраво! И убрза крви ток, Нек нас снага напире, Ко је соко, нек полеће Па ће бити, што је право, И на хитар нагне скок! Наше све, што беше пре! Набрецајмо младе груди, Не дајмо се да нас тлачи Нек се снажи, ко је жив, Силан душман од нас лош, Да од деце буду људи, Снажимо се, будмо јачи, Од јунака читав див! Не бојмо се ми њих још"! Не може се с црним врагом Нек засветли на застави Натезати слаба груд — Старе српске славе грб, У коштац се хвата снагом, Груди нек нам поклич крави: А до снаге води труд. Та славно је бити Срб! У Н. Саду, у очи св, Архангела Михаила 1907. = ЈН. обе ПРОУЧАВАЊЕ ЂАМА, — ЦРТИЦА ИЗ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПЕДАГОГИЈР. Др. Паја Радосављевић — Њујорк. УП. Исизтаивање дјечијег уморо. и обра'но: дух (брже клоне ако је

Други субјект испитивања који ће донијети најплодније резултате јесте студија уморног стања или уморности. Као што је познато, умор долави кад човјек прекомјерно ради, па било то духовно или тјелесно. То варира са условима духа и тијела. ( тога се дијете прије умора ако је рад одвратан, ако су органи неалрави или ако се тијело слабо храни;

тијем се брже умори, ако је дух уморан

тијело уморно.

Ми се не ћемо детаљно задржавати на закључцима експероменталног испитивања у погледу на проблем међусобног утјецаја тјелесног умора п духовне ма лаксалости.“) Можемо споменути што је најглавније:

#) Писац је о овоме опширније проговорпо у своме опеежном дјелу: „Увод у Експерименталну Пенго. логију“, који ће изаћи у едицијама хрв пед, збора у Загребу ва