Ženski svet

Стр. 268.

жавног завода за абнормалну дјецу близу

Филаделфије, даје много лијепих поука, од којих ћемо споменути само четирп:

Шрво. Учитељи морају па уму имати да сваком разреду од педесеторо дјеце постоји најмање туце или више ђака, чији је слух дефекгиван, и којп се с тога потцјењују кад се сравне са осталим ученицима, која имају нормалан слух.

„Труго. Дјеца, чији је слух врло дефективан или која су тотално глува, морају се подучавати у одијељеним равредима према њемачкој методи артикулпсаног говора и читања са усана.

Треће. У случајевпма дјеце чији ус-

пјех не одговара „захтјевима школским пл

која су непажљива, глупа и злочеста, њихов капацитет слуха мора се опредјелити згодним мјерењима. Па ако се нађе да им је слух дефективан, нек се те одмах јави њиховим родитељима п њихов положај у равреду треба тако удеситп, да што више умањава рђаве ефекте дефективног слушања. ·

Четврто. Школска соба не треба више да пзноби него 20 стопа (стопа = 0 8048 пе) у дужини или шпарини, или још боље наралелограм од 25 Х 15 стопа. Учитељ треба да је у средини једне краће странице паралелограма, а број ђака у једном разреду не би смио бити “| од 50. Ако учитељ стоји, као што је обичај, у центруму дуже странице паралелограма, то дјеца са екстремне десне и лијеве стране врло рђаво чују што предаје.

ад 6. Штудпја интелектуалних процеса обухвата дјечију моћ памћења, пмагинације, мишљења и елпчно. Најбољи радови о штудији меморије јесу експертменти бг. А. Нечајева (Рус), Маркса Лобзнвна, (Њемац), пи Вобопа (Американац). Писац је такођер пепитивао ово примарно (непосредно) памћење п то на ђацима од 8.—725. године у Мостару, с бору, Цирпху п Америци. Преко три хиљаде ђака (које женских које мушких) испитивано је, а резултати ће се публиковати у засебном овећем пнглеском дјелу, пи у пзводу на српском.

ад в. Моторичка област испитивања сбухвата васколику штудију дјечијег је-

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 12.

вика, дјетињих сигара, ручни рад, послове у вабавишту, развиће хотимичне (вољ не) контроле над дјечијим покретима. Најспстематичкија штудија што ју до данге пмадемо о моторичкој способности јесте публиковани рад американског професора о Ћ. Втуата. Оа је пронатнао да су мо-

дификације што настају усљед умора веће него ли модификације у напредовању тога доба; да на прплоку дијете од 16 година може в оловком тако брго ударатп као дијете од шест година; да однос оваког покрета деклпнује у добу од 14 година у ИЕ а у 13 година у дјевојчица п да се у обију (у дјечака. и дјевојчице) пред овом периодом јавља рапидно а п ва ње спорије растење те способности.

1Х. Практичке користи од проучавања Ајеце тч Шситологија Младости.

Данас је тако врпјеме дошло, да је ва највеће сажаљење, кад се проесјечни учитељ више обраћа глуппм него ли даровитим фацима свога разреда. (О нашим традицијоналним методама чинимо неизмјерно велике духовне досаде, У колико – занемарујемо и, запостављамо даровиту дјецу да би се што више посветили спорој и слабо даровитој. Даровата дјеца за половпцу могу брже папредовати него шшго је то дапас случај. „Да је то могуће пи да треба тако радпти нек нам покаже овај француски експерименат. Прваје неколико година одабрано је 18 средњих ученика у Паризу, који су дати у школу неколико средњох учитеља. Ови су се учитељи зарекли: „Учинићемо све што је могуће за ове дечаке. Помоћићемо пм свим сплама својпм!|« Као резултат њиховог тешког рада око ових ђака бјеше тај, да су пм ученици за двије н то године прешли лицеј од шест година, бев п мало трага физичког растројства. Кад се знаде да постоји дуковна досада, то треба на уму имати да постоје и пзвјесни велики принципи духовне економије.

Од изванредне је важности да је наставник познат са Пвихологајом добе сво-

јах ђака. Та је Психологија важнија него |

ЊЕ: 3

ара

| | |