Ženski svet

Бро. Нови Сад, 1. фебруара 1908.

МЕНСКИ (ВЕТ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

"ХН.

ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТНИЊА. ) АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

ВЛАСПИК:; ( ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: !

Излази: Сваког 1, дана у месецу по ст. кал. Цена: на годину 3 круне; за Србију у, динара.

о За све остале земље 3', франка у злату. ) Поједини бројеви 30 потура.

Претшлата, рукописи и све што се тиче стиста, шаље се на уредништво Нови Сад (Ојузаек).

Ћилимарсна школа у Пироту.

Све се више шири мисао међу Српкињама, да је веће доброчинство научити кога радити и набавити му рада него делити милостињу. Милостиња се даје само кљасту, слепу, стару и болну, који не могу зарадити хлеб наш насушни; а за сваког другог је срамота тражити и грехота давати му милостињу, јер наше су прилике још увек такве свуда и по свим крајевима, где наш народ живи, да се може од рада живети. С тога сва наша женска удружења што се окупила у појединим местима с овеи с оне стране Саве и Дунава, долазе до уверења, да је боље и по народни напредак пробитачније, ако се постарају да народном подмлатку сиромашнијег дела спреме прилике да се просвети и по том упути на пут зараде, те да временом не спадне на туђу помоћ и страну милост, него да је кадар сам себе, па после и своју породицу издржавати и даље васпитати. Сопствена заслуга и зарада најслађи је комад и најбољи чувар карактера и личне слободе. Данас је слободан и независан само онај човек и жена, који су кадри сами себе издржавати; а то је свакоме могуће, коме је год Бог здравља подарио. С

тога је позиви дужност сваког члана

и сваког удружења у данашњим при-

ликама, да свој нараштај спрема, навикава и упућује на рад и зараду. Рад је данас највећи украс за човека: он га оплемењује, оживљује, разведрава, крепи и снажи; а што је нај. важније, он је најбоља разбибрига и најсигурнији лек за растеривање нервозног расположења, којим је данас обузето и наше друштво. Поред ових моралних пробитака доноси рад и материјалне тековине како појединцу, тако и друштву. Ма колико се ми упињали, да се као народ дигнемо и и ослободимо туђинског притиска, не можемо ничим тако сигурно и тако брзо постићи, као радом и привредом. Само је онај народ велики, напредан и силан, који зна радити. То је лозинка сваког умног човека, сваког уређеног друштва, сваког мислећег народа. И не само да се радом морал диже и привредно напредује, него се њиме и штеди. Раден човек нема времена да троши; на то је доспешан само бадаваџија и нераден., Посао. задржава човека од многих излишних трошкова и многих завиривања и задиркивања у туђе кућеи послове из чега се рађају зависти,