Ženski svet

Стр. 26.

сплетке и свађе. Рад све то потискује и одстрањује те заводи мир и задовољство у души и срцу појединог - као и у друштву. Зато ћете наћи, да су радени и вредни људи најзадовољнији, најсрећнији и најпитомији. Стога је и нова школа на западу, поред науке, завела као васпитно средство и рад у својим не само женским него и мушким школама.

Тим мислима руковођена многа наша женска задруга отворила је у своме кругу поред милостињске дарежљивости, и раденичку школу за женски нараштај. Тим мислима напојено је и Женско Друштво у Београду, кад је поред ђачке трпезе, Дома Старица и других хуманих подузећа, отворило у свом месту „Пазар“ за распродају женских рукотворина и оних из своје раденичке школе, коју је разгранало.на бели шав, сва. коврсни вез, клепловање, ткање, кројење белог рубља и женских аљина; све установа, које дају женском полмлатку занимања и заслуге а тиме га чува од моралних изгреда, снажи га материјално и чини независним у друштвеном одношају.

__У најновије доба подигло је то друштво још једну сличну установу своме нгроду. Основало је у Пироту

Ћилимарску Школу, колико да.

њоме даде заслуге оном делу нашег народа, још више тога ради, да очува па и прошири ћилимарску народну индустрију, која се у том месту и његовој околини од векова затекла у женским рукама и којом је српски народ на париској, лондонској и другим светским изложбама стекао угледно место у међународној утакмици. Та ће школа помоћи, да се та народна индустрија одржи у рукама наших Српкиња и да се према духу времена прилагоди новом укусу, те стиче све

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 2.

више пријатеља и купаца, јер данас народни производи више крче пута имену и слави народној него и сама књига; они су неми ал привлачнији страној публици. По њима се данас мери култура, јер само културан народ је уједно и раден народ. За то ми и поздрављамо тај нов подхват београдског Женског Друштва и ако буде, у што ми не сумњамо, у друштву и даље толико одушевљења, толико истрајности и пожртвовности, колико се данас показује у наших Београђанака, уверени смо, да ће установа напредовати, као што су и остала њена подузећа угледна.

Школа је отворена баш на дан рођења Високе Заштитнице друштвене Њеног Васочанства Кнегиње Јелене, 23. октобра 1907. год. Тога дана осветила се школа пред заступницима свију месних политичких и просветних завода, подружине тамошњег женског друштва и многог грађанства обојег пола. При освећењу том изговорио је прота пиротски, г. Михаило Недић, леп и научан говор а г-ђа Милка Миловановићка, председница београдског Женског Друштва поздравила је госте усрдном топлином, а по том их заједно са гостима из подружине понудила малом закуском. У вече тога дана приредила је пиротска подружина леп концерат с игранком, чиме је и та светковина довршена.

За управитеља те ћилимарске школе примио се г. Никола Ракић, гимназијски управитељ из Пирота. У школу је већ смештено неколико разбоја, на којима ће отпочети радити ученице. За први мах уписало се у ту школу т ученица, а сад се једнако распитују и траже да се упишу и друге. |

~