Ženski svet

Стр. 14.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр +

подворени и почашћени. Ни један сиромашан путник, ни један страдалник није прошао поред њихова дома неутешен и непотпомогнут, ни једна просветна ни хумана установа није прошла без њихове потпоре у новцу ил у књигама, које су им као књижарима и издавачима стајале на расположењу, чак и црква и њени служитељи свраћали су у овај родо-

љубив дом, и нашлису свагда овде:

отворене руке и отворена врата. Овдашња св. алмашка и св. саборна црква сведоци су велике дарежљивости ових побожних хришћана. О божићу и другим благим днима ношене су пуне корпе понуда (јела и пића) из дома њихова у срп. православни убоги дом овде, те су они сиротани вазда благосиљали дарежљиву руку Арсе и Анке Пајевића.

Поред свих тих дневних издатака на разне потпоре и милостиње прискрбили су ипак њих двоје својим вредним радом, својом разумном штедњом за 30 година близу 400 хиљада круна, које су у својој заједничкој последњој вољи а у последњим данима свога живота наменули једино на српске народне просветне цели. Нису хтели, да распачавају своју тековину на многе цели, као што други чинише, него су све свели на две народне потребе на овдашњу српску велику гимназију и овдашњу српску вишу девојачку школу, да бар нешто што потпуније осигурају. Овој последњој српској вишој девојачкој шко ли оставили су кућу у вредности од 15—16.000 круна и у новцу 14.000 круна, свега око 30.000 круна, да се из прихода та два објекта одевају сироте ученице исте школе и да им се уз то набавља сав учеван прибор, те да се тако олакшава виша научна спрема и боље васпитање женске омладине иу наше сиромашније класе, а сав остали иметак, који у некретнинама и покретнинама износи око 400.000 круна, припашће фонду српске велике гимназије новосадске. С

тим су постали ови пскојници највећи добротвори овог нашег јединог средњег просветног завода у Угарској, а с тим су у великој маси до сули уља у ово просветно кандило и народу је пружена нада, да не мора толико стрепити за опстанак овог свог јединог просветног завода у овим крајевима.

Сви ти и многи други чани, који су красили ове две побожне и родољубиве душе, а нарочито г-ђу Анку, која је била помагач и најближи саветник своме супругу Арси и која је својим миразом од 30—100 хиљада круна дала полета њиховом штампарском и књижарском подузећу, показују, колико се млого може да учини вредним, разумним и штедним жи: вотом себи и другима и колико може да се уздигне мали и скромни пар људи кад мудро и паметно раде и живе. Зато се и наша Добротворна Задруга и дичи, што је имала у својој средини тако ретку и тако велику Српкињу.

Родољубиви рад пок. Анке А. Пајевића прибавио јојје угледа и поштовања иу ширим круговима народа нашег. Са њених добрих дела и великих прилога на родољубиве сврхе одликовало ју је београдско патриотско друштво Књегиње Љубице својим одборским чланом, а друштво „Црвеног Крста“ у Београду подарило јој свој крст за заслуге. Са тих њених лепих врлина одликовала је и Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња благајничком почашћу, коју је она најсавесније и најтачније вршила пуних пет година, а скупштина јој је увек па и последње године изјављивала признање и захвалу на њеном савесном и уредном вођењу књига и рачуна друштвених. Зато и жалимо тако јако тај велики губитак наш и у знак нашег последњег задругарског и сестринског признања и захвале кличемо: Лака ти црна земља била, драга и мила наша другарице Анка! Вечан ти спомен међу нама!

===> Ирфан ——=_=—