Ženski svet

Бр. 4.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 75.

ОУ РРА АДА ЕАНЈ „ДОБРОТРОРНЕ ЗАДРУГЕ СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА“

од сзога одличног члана и благајкиње, велике српске добротворке,

АНКЕ ПАЈЕВИЋА,

Умукоше већ звуци тужног звона, Ал не стиша се наша душа ббна ... Ах, рано си нас оставила, Анка,

И тако у мах, ко би слутит' мог'02 То тишти нашу душу без престанка, Јер још је Српство требало те мкого. Колико свуда невоље је наше,

Што твоја љубав ублажити шћаше! Ал дође самрт, која све прекида

И неумитно зле и добре коси,

Па нам и тебе трже испред вида,

Не питајући шта си нам и ко си.

Можда је самрт (то замислит знамо) За тебе одмор и блаженство само... Од како оста без честитог друга, Како те Арса твој остави Анка,

Не беше за те ни цвећа ни луга,

Ни мирне ноћи ни ведрога данка.

Ал то блаженство бол је, сестро, нама, Сестрама твојим Задругарицама... Зар пусто место у Задрузи твоје 7!

А ко ће нама сад узором бити> Задатци силни несвршени стоје,

А ниси више међу нама и ти.

Ал кад си пошла, збогом, сестро мила, Ти си задатак свој већ испунила: Што твоје беше, све си Српству дала, Да храни огањ српског просвећења. Вечна ти памет и вечито Хвала! Задужила си нас и покољења. ·

МИ

Писмо, које се тиче свију Српкиња.

Наш поштовани сарадник и парох из Мале Маргите (у Банату), г. М. Вујић, управио је дољње писмо на уредништво нашег листа, у коме излаже мисли, како да се наш лист унапреди и повећа. Ми и сами осећамо, да је приспело време, да се лист повећа и да се попуни стварима, које засецају у друштвени и домаћи жи: вот нашег женског света. Ми осећамо, да је потребан чешћи разговор међу задругама, које су наш лист прихватиле као свој орган; осећамо да је и време наступило, где ће наши домови почивати једино на женама и да ће скорим само од њих, њихове спреме и њихове добре воље зависити опстанак, напредак и будућност нашег племена, нарочито у овим крајевима, где нас са свију страна подгризају

Благоје Бранчић.

туђи елементи. Зато и осећамо, да је велика потреба настала, да се наш женски свет што више збира у го. миле, у удружења, па да се ту челичи и снажи у својим народним !деалима, како би што лакше могао одолевати туђинској вишој културној и привредној струји. Наше народне и више школе, дошле су у опасност, да своју народну мисију не могу више вршити у оном обиму у ком су до сад то чиниле, потребно је сад, да им у већој мери приђе у помоћ, књига и лектира, која ће у многом заменити и попунити школу и њен задатак.

С тога износимо ово писмо нашег пријатеља на углед ина размишљање нашим Српкињама, а нарочито нашим Добротворним Задругама, да кажу