Ženski svet

Стр: 78:

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр

Женско пттање, (Посвећено мојим милим родитељима).

Да мушка половпна човечанства нема искључиво право на оне подобности, које нам култура пружа, него п да друга пола, коју наше мајке, жепе, сестре и кћери сачпњавају има право затражити за свој део сва преимућства умног напретка, јасна је истина, те у данашње доба не може ти не би смело више ни бити питање!

Нема оних чињенпца, којима би било могуће доказати. да је потлаченост, у којој жена кроз силне векове само ради неприродних, погрешних и себичних пн ституција свој живот провађа, да је то стање и оправдано; ко љуби истину, не сме докавивати, да је робовање и мучни живот жене у вечитој тами незнања оправдано, јер жена није зато на свету да најгрубље радове врши, а захвала да јој те потчињеност њене племените душе.

Тих доказа, који би овакову неправду п варваршгину за надаље оправдати могли, нема нити ах може бити, јер жену

је природа слободним бићем створила,

" садругом, искреним пријатељем и помагачем мушког пола.

Њена наших старих, који су свој живот у вечитим бојевима провађали, могла је све п сва свом мужу бити и без знан ствено и уметнички развијеног душевног живота. Природа, која нас је обдарила лепим умним својинама, побринула сеп за средства, која би у равним животним околностима (до којих нас она сама доводи путем развитка), исте својине на сваком ступњу живота и културе одговарајућој сврси довела; сувишак би нам непотребан био п сметао би: шта би могао започети н. пр. сурови војник са усавршеним п њежно образованим бићем каковим Р|гш5 његову Фанниу опасујег — или, ако би она може бити баш путем њеног изображења храброг, поштеног но суро вог борца у свим. околностима као добра жена потпомагала, колико би њених ду-

шевних драгоцености, колико пријатних и у другим брачним околностима добродошлих особина и вештине биле изгуб љене за једноставног борца!

Овим сам хтео рећи, да културно изображење код оба пола треба једнаким корацима да напредује, а нарочито онда, када наступи онај стадуим еволуције, у коме знансст и уметност њеним сретним упливом почиње обузимати и средњи сталеж народа; тада не само да би не праведно било, него би формалан атентат био на наш народни живот, ако би женски пол, који нам је у прошлости силне јунаке и челик-Орбе одхранио, само зато хтели бездушно одгнати из узвишених сфера напредне културе, што су наше бабе и прабабе п без знаности и уметности живи примери разборптости, верности, храбрости и морала биле; пстпна, имамо још п дан данас женскиња, које су, без вишег образовања, ппак у ворне жене и матере, те као такове дају живе примере човечанске и породичне врлине, но сваким даном сбу све ређи овакови примери. Култура п несталност модерног доба немилостиво јуриша на бедеме старог начина живота, те нам та околност доказује, да јео прека потреба да се и женски пол потруди, да се сво јим умним радом подигне на онај степен, који нашем народном животу у оквиру новог доба одговара.

Ретки су случајеви, у којима се човек помоћу његових урођених својстава до оног ступња подићи може, на коме се одабране умне спле човечанства налаве, а већина тих рођених генија без влања увек стоји пспод онога ступња, који би поред даровптости њиховог духа постигли, да су га постепено култивиса-

Бев сумње је дакле, да је умни рад потребан широј маси народа.

(Продужиће се).

а

ПЦ Те