Ženski svet

Стр. 80.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4.

јевићка, да ову чланарину пошље већ и за ову 1908. год. на одређено место. — На молбу срп. правосл. цркв. општине из Лучана, крај Бериња, додељује се 10 К из друштвене благајне на подизање срп. православне цркве у истом месту. — Благајкиња г-ђа Анка А. Пајевићка извештава, да је скупила, које она, које потпредседница 222'44 круне за подизање нове гимназијске зграде у Скопљу, осим оних 50 круна, што је сама за себе послала већ, У ту своту урачунато је 68'04 круме, што је за ту пџел примила преко уредништва „Браника“ из Грабовца и 2346 К из Ст. Футога. Узима се на повољно знањеп умољава се благајкиња, да ту своту отпреми преко српског митрополита београдског на одређено место и за одређену цел. — Перовођа изјављује, да је отказао друштву Привреднику у Загреб посредовање за намештање девојчица ње. гових у месту, јер му то прави много посла и неприлике и моли, да се тога прими која госпођа из одбора. Пошто се нико од одборкиња не јавља за то, узети овај извештај на знање. Уједно се умољава перовођа, да тражене исказнице по саслушању дотичних госпођа и господара већ примљених Привредникових питомица овде испуним пошље Привреднику. Остали дописи Привредникови, који се односе на женидбе по-

јединих младића, као и разни позиви на заба-

ве и скупштине узимају се на знање.

ИРИГ.

Славна скупштино!

Ево нас, хвала пожртвовности наших чланица, и пети пут, да бацимо један летимичан поглед на рад наш за минулих пет година, а

· понаособ на рад и последице истога у прошлој 1907. години, те да се плодовима његовим ве велимо и црпемо снаге п одушевљења за делање у будућности, а у неуспесима да добро загледамо у очи приликама, ради којих не могосмо у извесним намерама постићи успеха, те да најпре те отклонимо, а после поново прлетупимо извршењу тих питања.

Ни једно друштво у нашем народу није ме гло за кратко време постићи бог зна каквс уе: пехе, а најмање друштва овакова, као што је наше, које поред помагања сиротиње, има да у своме делокругу ради на друштвеном препороду у културном и просветном правцу српеког жен. окиња. Тежак је то и претежак рад, јер се мо

рамо борити са сплним препрекама, које нам као укорењене предрасуде, зле навике и т.д. стоје на путу, да своје циљеве у краћем времену постизавамо. Али, шго се не може постићи у годипи две, може се у педесет, шездесет, само неко мора почети, па ће други нараштај зидати даље на темељу, кога мп ударисмо, а трећи доћи можда и до врхунца зграде, до циља. ;

Из овога већ можете видети, да ми, делајући у заједници и не мислимо тодико на садашњост и да на“ ни најбољи успеси у питањима садашњице не могу успавати, па да се на лавори-

кама тих успеха, који можда имају само про-

лазну корист, одмарамо.

Наш је рад управљен у корист будућих нараштаја, те будемо ли имали ту корист у виду, не ћемо у нашем раду никада малаксати. Ова: кав рад врло тешко скупља око себе раднике, те је у томе тешкоће, па зато још немамо у много места овакових задруга, а п ове што постоје, не могу све похвалити са многим бројем чланица, јер што. не могу десет урадити, може стотина и обратно. Није само код нас тако; тако је екоро код евију наших добротворних задруга, те е тога не видимо још јаче развијен рад, а још мање какве заједнице у томе раду, а немамо још ни данас главног одбора, главних екупштина, које би давале правац раду свију наб, него поједине раде како умеју п знају, појединце се боре са разним препрекама, а сва: ка јасно види, да би се у заједничком раду исте лакше отклањале. Но добро је, што смо и овако, какве емо данас, на многим местима пе:

· креле, те се одржавамо, што је ипак у корист

нашег народа.

За удружења друге врсте, као на пр. новчане заводе и тТ. д. где сваки појединац очекује користи или на уложен новац, или акције или од положаја, који заузима као члан управе или посредник, ту сео отима свако, а за наше, где мора свако да метне крет на се ј новац и јиш уз то да ради па корпет малих п исзнатних, те на корист изрода нашег, ту се нико баш не отима, шта више, многи нас п прским оком гледају, беже од нас када им се прпближимо и позовемо, да буду бесплатни војници народа свога у одбрани њерсвој од многих гала, који га трују, убијају. Тако видите, под наш барјак се многи не отимају. Али, као што ви-

: пр – Баје 5е дите, идеја, која је исписана на нашем дарјаку,