Ženski svet

Стр. 160.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4—8.

бал обратно, да ву и зашто су многе женске и на умном пољу много значајног створиле. Ал' познато је, да не мора сваки умни рад на папиру штампан или у бронзу _ саливен бити. У моћи уплива лежи вначај умног рада и његово свето право у реал· ном животу, а у ком облику се манифестује исти рад, то је опет друго и засада овде споредно питање.

Природа је жени друге путеве одредила него ли мушком, а регулација друштвеног рада оба пола води к једном циљу; оба рада се спајају у једној дужности — да човечанство унапреде и опле мене; то су две паралеле, које се, из непознатих даљина почетка света из једне тачке полазећи у неизмерном мору будућности опет у једној тачци састају.

Не изискује се, да нам младе девојке »болестно умиљате буду и у напвном незнању недотакнуте од гадне прове живота,« Ово је на жалост вахтев гдекојих родитеља, који на будућност своје жен-= ске деце не помишљају, ал мушки увек теже, ако баш не за „гадном прозом“, оно свакако ва здравим схваћањем живота; јер реалност није одвратна, она је нај чистија поевија, а захтева је и сам интерес друштвеног благостања. |

Још се мање изискује да женско буде »биће, које је уображеним, болесним мислима окужено, нежно и мило као пролетњи поветарац“.... Не,.. ово човек адравог равума не изискује, а још мање би то самој природи одговарало, јер нежност душевног расположаја без снаге и без великодушности је слабост, трска, коју сваки ветрић пољуља; ал' душа, која је себи присвојила узвишено мишљење, мирним разумом слуша глас вечите радости, ужива у јави овога живота, схваћа узвивишеност свог' положаја будуће матере и непоколебљиво брани светињу брачног

живота од силних нападаја западног модернизма, који би болан и немоћан, да окаља свети олтар материнске љубави.

Изрод истог здравог схваћања реалнопоетичког живота, таковвана »слобода«, то је ипак већ сувише прозе, а под том „слободом“ нам пате невина дечица, тада и ослонац будућности. Та „нервозна“ господа и госпође нека помисле, да абсолутне слободе нема, она не постоји; ч0век је слободан док у кругу својих дужности, у оквиру хармоније свог уверења и моралне одговорности све оно испуњава, што му љубав према себи и својим ближњима налаже; бев граница нема нигде слободе, а модерна жена је баш тада најмање слободна, када прекорача праг њеног опредељења, јер тиме постаје робкињом своје „слободе“, она вамишл“ “би да је слободна, ако јој се мисли њ, зу удаљене од интимног круга својих нгојмилијих у црним облацима модерних идеја, социализма и осталих бевбројних —- изама.

„Опасност баш у томе лежи, што зе _исте идеје труде, да „увере“ женс: свет, да је брачни живот „дресура“ а нежност осећаја да је слабост. Сопствено или уопште неспоразуми приватног карактера свагда имају и свој равлог (врло често је и ћЋуд господина мужа), те се томе да и помоћи; ал никако то не сме бити разлог, да се жена баци у наручје бесмпсленим теоријама, еманципације, које са погрешног становишта полазећи не иду за тим, да обезбеде брачни живот од сваког, него да подпуним ослобођењем жене и мужа од узајамних дужности,

упропасте породични живот. Пад морала)

у породичном животу и пад чистоће |

"брачне веве су били узроци пада Рима и старога века. -

(Свршиће се).

====-——_ =——~__.___ __