Ženski svet

Стр. 162.

дањим модерним и знанственим критеријима и захтјевима.

Одејек за исељавање донео је оваку ресолуцију: Конгрес талијанских жена одобравајући сасвим дјело филантропично и патриотично, учињено од опћине и грађана 'Грента у корист исељеника белунских, тражи од повјеренства за изсељавање, да поради у корист талијанских изсељавања до даљних одредаба по примјеру и иницијативи опћинског уреда у Тренту: ·

Дне 25. (12.) априла продужише одсјеци свој рад.

У одсјеку игијене госпођа Луива Бене,

констатујући апсолутно непоимање здрав-.

ствених правила код простог народа, а то с тога, јер је жена често заузета послом ван дома, предложила је, да се женама, у радионицама снизи број сати рада а тим поводом да се повиси награда ДОмаћину као накнада за издржавање. Поред тога да се установе школе за домаћинство (пепаобгев) гдје би се жене упознале са напредним гавдинством као пи готовљењем здраве хране, које је главни фактор да се одржи здрава породица и да напредује. Госпођа Ида Нерини Катасини, говорила је о потреби да се за школе набави известан број када где би се обвевно купала здрава дјеца барем једаред на седмицу а тако исто да се набави када и за болесну дјецу, које се могу лако стериливирати. |

У одсјеку за књижевност п умјетност госпођа „Луиза ди Сан-Ђуето у свом говору особиту пажњу обраћа на пеихологију списатељица талијанских. Затим наглашава своје невадовољство, што су Талијанкама скоро ватворена врата жур. налистике и што је повјерење издавача у Италији према књижевним радовима женскиња на ниској цијени. Професорица Гиселда Ејарини говорећи о култури,

која је неопходно нужна жени у поро-.

дици, па истиче, да тип праве жене, који се има жељети, јест онај, кад једна женска уз чврсту културу и уз стабилну практичну способност спаја пријатност и нежност осјећаја са енергијом воље, па кад женска својом културом

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4—е,

пружа средства, којима ће се искоренити предрасуде штојош постоје ва непотпуним и кривим женским васпитањем. Нужно је; да жена својом разборитошћу вна доскочити свима потребама и да као културна и образована буде раван и вредни друг свога мужа.

Говориле су још госпођа Ана Балдини, професорица Лабриоља, др. Бенет и друге.

По подне 25. (12.) априла у дворани конгреса, водио се разговор о праву женског гласања. Дворана је била дупком пуна. Приступише посланици: васт. Сонино, Боргеже и Воленборг, проф. Виванте, васт. Миребелли, министар Рава и многи студенти. У 2'/, сата по подне ступа госпођа "Ђаћинта Мартини, председница удружења за право гласа женскиња, која уз опће одобравање буде поздрављена. Она отвара сједницу и делегира једну тајницу да чита њезин говор свечаног отвора, пошто је иста у неколико нерасположена. У говору се тумаче разлози овог састанка, тврди, да је бевумље дати право изборног гласа раденицима а одрицати га раденицама, што раде заједно с њима. Спомиње енглески парламенат, који је назвао лудама суфрагисте енглеске и вели, да је ппак потребно једно зрно лудости да се постигне идеал.

"Професорица Анита Добели наводи да је и женин задатак да брани економске, грађанске и друштвене интересе, а то може само с правом гласа, који се даје на изборном пољу. Сви државни и друштвени интереси решавају се у парламенту, па право је, да и женскиња има право да у њему сједи. Изасланица „Уједињеног женскиња у Швајцарској» повдравља конгрес у име жена своје отаџбине. Комендатор Мортара говори о том, да по његовом мишљењу жена није била досад врела за гласање, али сад је мњења да политички живот треба учинити приступачним и женском свијету.

Професорица _Кјарини противна је праву женског гласа, из разлога, што постоје равне тежње и осјећаји међу ова