Ženski svet

Стр. 186.

— Освета; То немојте више казати! Ево руке им заклињем се да се млад човек никад није поштеније и галатније владао спрам девојке, него Ви,

— Не говорите о томе, луд сам био.

— Поштен човек сте били, И ја мислим да сте и данас тај у души, Сваки човек има настраних мисли, Неки у доба од шеснаест година, други

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4—8.

доцније, У томе нема ништа чудновато, због тога се не треба стидети. Ви сте у моме детињству коректни, добри и поштени били спрам. мене а ја сам то сада, када Вам кажем: збогом! Само нас онда наново потражите, када ми будете могли стару пријатељску десницу спет пружити,

Вел. Кикинда. К. Т. Чедомировић.

==

Отац. (Марија Херберт.)

Кад сам некад, к'о безбрижно дете, Крај свог оца сретно корачала,

И на снажну његову се руку, Милу руку, чврсто ослањала. —

Кад се сумрак спуштао полако, Још у пољу ја сам с оцем била, А природа у слатким сновима Успавана мени се чинила.

Он ми рече — анђелском добротом »Склопи очи, дете моје мило, Наслони се на свог оца чврсто, Јер се моје дете уморило“. Беч 18. У. 1908.

И учиних. У полусну прођох Кроз ливаде и љупке долове, Успавана месечевим зраком,

Сневајући будна слатке снове.

Па како ли верне беху руке, Брижне руке родитеља мога, Да на путу не нађох препреке, Ни камена, али ни једнога.

Ох! љубави, узвишена, дивна! Пут мој тежак кроз живот је сада, Нико више — кад би очи свела, Не зна водит',, као он некада.

Вукосава.

И

6 ГЛАСНИК.

Нова Добротворна Задруга Српкиња. Вредни коровођа српског црквеног певач: ког друштва у Там. Ковину, г. Душан Шамбек, заузео се, да подигне тамо и Добротворну Задругу Српкиња. Познавајући родољубље тамошњих Српкиња и велики број тамошње родољубиве интелигенције, надамо се, да ће и успети у своме подузећу.

да женидбу и удају. Друштво Привредник у Загребу не брине се само ва смештање шегрта на разне занате и смештање сиротих девојака по српским домовима за изучавање домаћинства, него је отворило места и за женидбу и удају својих питомаца, који се сваке године у већем броју враћају својим домовима и отварају самосталне радње. С тога При-

вредник моли, да му се пријаве и ваљане Српкиње удаваче, које би приличиле 21 неког од њихових питомаца. Нека се опишу све околности и добра својства таких девојака, па ће Привредник посредовати у том.

Верени и венчани. Г-ђица Мара Арвенићева из Митровице, верила се с г. Стеваном Релићем, професором кр. реалне гимназије у Митровици.

Г-Ђица Кристина Екмеџићева, чланица новосадског Девојачког Кола и се стра г. пуковника К. Екмеџића, венчала се на Петров-дан о. г. с г. Е. Маринковићем, умировљеним ц. к. капетаном из Ирига.

Г-ђица Анка Мијатовић из Врбаса