Ženski svet

Стр. 158.

слепаца. Родитељи њезини то и учанише п ва неколико дана добише извештај, да је нађена учитељица ва њихову кћер.

Овде почиње други период живота мис Келерове. Она сама вели „најзначајнији је онај дан у мом животу, у који ми је дошла моја наставница Ана Мене. филд Соливан. Било ми је тада, без три месеца седам година.“ То беше 5. март 1887. године.

Под руководством мис Соливан напредовала је Јелена веома брзо. Њезина вредна учитељица ју је прво учила речи, и ако она не беше у стању у први мах да сазна веву између речи и предмета, но већ на месец дана од почетка ове обуке мис Соливан писаше својој пријатељици следеће: »Данас се код нас вбио важан догађај; Јелена је учинила, други важан корак: она сада зна, да свашто има свој назив и да је ручна азбука кључ "ва све оно, што би хтела да зна“. Крајем августа дакле након 4 месеца Јелена, беше научила 625 речи, о којима имађаше потпуно јасан појам. Тада је учитељица прешла на обуку у читању. За дивно чудо, даровита је ученица по сведочанству своје. наставнице научила упознати сва проста и сложена писмена. Затим се је врло брво освојила и с писањем, и нарочито јој се свидело писање по Брајловој Системи, где се онај који пише служи испупченим тачкама.

Читање књига прешло јој је потом у страст; а што је најчудноватије, она је неким посве необјашњивим унутрашњим охватањем равумсвала смисао читавих из. река, а по општем смислу усвајала је и значење оних речи што су се у њима налазиле, а њојзи су међутим дотле биле непознате.

Не мање леп је напредак за то време показала и у рачуну. Неће бити на одмет ако напоменемо, да Јелена Келер поред све своје даровитости не би у стању била одмах на првом кораку тако научити говор људски, да том није ишла у прилог ванредна простота корена и облика енглескога језика; чија су речи већином од једнога слога или ако нису од једнога оне су кратке, а уз то се и не мењају,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бре 85

тако, да именице и придеви немају ни падежа, ни родова, а последњи немају

ни множине.

Сви до сада наведени успеси у раввитку мис Кедерове, имали су донекле слакшицу у. томе, што су средства за душевни развитак њевин имала стварну, реаллу подлогу; увимана су из круга предмета, који ју непосредно окружаваху, Но сада наступаше нов одењак у томе развитку са новим тешкоћама. На име ваљало је прећи на појмове апстрактне, имао се прокрчити пут у област идеја, а тим у вези и у свет равума и размишљања. Али све препреке, које се и на томе путу појавише Јелена је ув помоћ своје учитељице лако савладала и откло нила.

Не могу пропустити, а да овде не наведем сопствене речи мис Келерове, како је дошла до првог апстрактног појма. »Сећам се онога јутра — пише она када сам првипут запитала ва значење речи »љубав«. 'Тада сам тек мало речи знала. У врту сам нашла неколико раних љубичица и донела сам их мојој наставници, Она ме хтеде да пољуби, али ја у оно време још: нисам волела, да ме ико љуби осим моје матере. Мис Соливан ме је нежно обгрлила једном руком, а другом је исписала на мојем длану „љубим Једену.“

„Шта је то љубавг — запитах јаг

Она ме притиште ближе уза се и рече: „љубав је ту“, показујући ва то време на моје срце, чије сам куцање тада први пут свесно приметила. ЈЊезине речи су ме веома збуниле с тога, што ја у то доба још ништа нисам охватала, што нисам била у стању дирнути рукама.

Омирисах затим љубичицу у њеној руци и запитах у пола речима у пола знацима: „није ли љубав можда мирис цвећа.“ — Није одговори ми она.

Ја се опет замислим. Сунце нас је топло грејало.

„7“ Није то љубавг — запитах ја пружајући руку у правцу од куда до: лажаше топлота,

„Мени се чинило, да ништа не могаше бити дивније од сунца, чијим утицајем

44: АЈ

и Н