Ženski svet

стр: 208.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

право гласа. Конфузија је и врева на врхунцу. Предеједница прекида сједницу уз буку и протест присташа за предлог Малнати. Вичу: Страх вав је. Хоћемо да гласамо! Сред те вике и шкропота заузима предеједничко мјесто контеса Отолети уз велико одобравање, ослови конгрески одејек овим ријечима: По правилнику мушки чланови немају право говорити док нису позвани од предсједништва. Гласање о овоме предлогу одтађа се за пленарну сједницу. — Бива узру“ јаност слиједи. Неке госпође протестују зато, што је баш у овоме питању мушкима ускраћено гласање. У прекрцатој дворани настаје опет узбуђеност и врева. Трибуне, на велико чудо

опажа се, да су испражњене, јер су све госпође вишле у дворану мислећи, да ће слиједити гласање. Послије дугих комената дворана се ис. празни око 8 сата по подне.

Око 5 сати по подне конгрес се састаде у

пленарну сједницу. Дворана је препуна аи трибине су претрпане. Конгресу присуствује и заст. Сонино, Барзилај, Галини, Лучиферо, Лолини, венатор ди Веноза генерал Понцио Веља и кнез ди Кашано. — Контеса Опалети предсједница устаје и изјављује, да ће ставити на гласање предлог гђе Малнати о поучавању на“ уке вјере и да мушки могу гласати изјављујући да св и она с тим предлогом слаже. Затим ставља на гласање речени предлог дневног реда, који гласи: „Конгрес жена талијанеких, поштујући освједочења, било религијозна, било политична, сваког одраслог, те поштујући и слободу дјеце и младости, да би у будуће без икакве притрве и утјецаја могла се оријентирати у слободном бирању индивидуалних начела у по гледу свог моралног понашања, изражује своју врућу жељу: да основне школе буду скеконфесијоналне, да у нувгредним (стручним) и та. д. и у вишим школама буде уведен сасвим објективан наук вјере дотични: тостојећиг конфесија у однотају његове досљедности им његове замашитости друшливене“. И први и други дио овог предлога буде усвојен једногласно. Успјех гласања, који бива живо одобраван, јест предмет живахних расправа и комената. Контеса Спалети изјављује, да је била за предлог Малнати у знак поштовања своје религије, јер ова треба да бива

поучавана у кући од матере (одобравање). "Гђа Добелли узима ријеч да честита конгреву што је усвојио предлог о предмету дневног реда, јер тим се циља да се сачува слобода савјести и освједочења, будућих поколења.

Било је закључено да се поздрави отеутна књижевкиња Ада Негри.

Дне 16. (29.) априла у одејеку за књижев-|

ност и дијетносш говорио је заступник Росади а поред многих женеких и мушких чланова, који су говориле о многим предметима говорио је и Анђело Орвисто. На завршетку је прим: љен предлог дневног реда, да се очува естетичност и укус у талијанским градовима, проматрајући, колико може дјеловати крјепко за-

узимање госпођа, да се очувају петорични и умјетни споменици. У одсјеку за игиј

ену, након претресања о сузбијању туберкулозе, стављено је на дневни ред питање о алкохолизму, те поелије дуже дебате, била је прихваћена слиједећа резолуција: „Одејек за игијену првог народног конгреса, талијанских жена, узев у обзир да велику важност треба обратити алкохолизму и његовом разорном упливу у етиологији туберкулозе и у дегенерацији исказује живу жељу, да у светачним данима продаја алкохоличних пића буде забрањена, а продаја истих ограничена по дућанима. У јуридичном одејеку расправљало сео му“ чењу дјеце. Особито се истакла својим говором маркизица „Лучиферо. Најпослије био је прихваћен слиједећи предлог дневног реда. Одејек јуридични и ћудоредности изражава топлу жељу, да се што боље одбране дјеца од мучења и да се проуче па и измјене неки чланци казненог законика.

У одејеку њега и доброчинставо развила се знаменита расправа о женама, које негују 60левнике (0 болничаркама). Госпођа Генсман у кићеном свом говору истиче мане милосрдних сестрица и лаичких (евјетеких) болничарака. Устаде у обрану овијех гђица Дентице бодничарка, која својим говором успјешно доказа, да су болничарке организоване према своме високом позиву. Госпођа Геисман у свом одговору није задовољила публику, кад је хтјела своје субјективно и слабо темељито мнијење о болничаркама да образложи тобож тим, да она није намјеравала говорити о бодничаркама од заната, него о болничаркама апостолата.

Вриједно је споменути, да је докторица Монтаесори држала врло важну конференцију о сексуалној ћудоредности.

Дне 17. (30.) априла конгрес је држао своју закључну сједницу. Била је присутна кне-