Ženski svet

Бр. 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 201.

лоза, те ву прихваћени многи сходни, закључци, који смјерају на то, да се том злу успјешно доскочи.

па одејеку јуридичном, којем је присуствовао већи дио конгрескиња, послије. дуге дебате, у којој су учествовали и заст. Сонино и проф. Виванте, прихватио се сљедећи предлог дневног реда: „Одсјек правни изражава жељу, да завод за овлашћење женидбено буде уклнут и да се на његово место установи фонд (заклада) за спајање (винкудирање). У овом одсјеку проф. Новаро потакао је неопрезно једно скакљиво питање, које није било на дневном реду, а то је питање о разводу брака. Проф. Новаро је у овом говору доказивао, да се црква римека не противи разводу брака, те у ту еврху наводи цитате и повјесне чињенице. Шредеједништво нашло ве у неприлици с овим питањем, особито кад је устала контеса Огдерини, да протестира против мнијењу да се црква не противи разводу. Предсједница. др. Лабриола вјешто је знала, ово питање уклонити ес мотивацијом, да овако знаменито питање још није било довољно проучено, те се одгађа за које друго засједање конгреса.

Днв 15. (28.) априла сву је позорнсет конгрескиња повукло на се у одејеку за одгој (изображење) и поуку, питање о религијозној поуци у школи. Чим је гђа Поне почела читати своје извјешће наста велика навала у дворани, те кроз кратко вријеме је била дупком пуна света; да се је бацило зрно проса не би пало на тле него на коју чланицу конгреса, а и трибуне биле су препуњене. Запетост, пажња и тишина, што је владала за вријеме читања извјештаја, не да се описати. Присуствују овој сједници и неке особите личности као заст. Сонино, Рота, Лолини, Мацца и други. Како су редом извјеститељице узимале ријеч и читале своје извјештаје, тако су се изредила бурна одобравања уз споредично против демонетративно пеихање. Пријавило се било до двадесет извјоститељица, али разумје се, да све нијесу могле доћи до ријечи. Госпођа Бонети рече, да рацијонализам неће замјенити религијозно чуство и да религијозно чуство не може бити него лично, дакле не у школи, него у породици има се наук вјере поучавати. Даље захтјева, да поучавање свеучилишно има се попунити катедрама боговловије. — Госпођа Франц рече, да за овај конгрес вреди начело: „Чините другима

оно, што желите да вама други чини“, као што је рекао Исув Христос. Чим је то изрекла с једне стране слиједи бурно одобравање, дочим с друге стране слиједи скикање и пеихање. Од некде чују се ријечи, није истина, То је први рекао Конфучје! Коменти и прекидања укрштавају се. Предсједница није у стању да толику узбуђеност и жагор утиша. (Све присутне конгрескиње ву на ногама а неке попеле

ое на столице. Озго с трибуне одобравају или песичу. Олиједи неки кратки одмор.

Када се успоставио мир и настала тишина узе ријеч гђа Балди да просвједује (протестује) против тврдњи, да католичке хришћани нијесу одгојитељи те наглави: Ваља се сјетити, да су католици први били, који су одгојили сељаке. Ове ријечи подигоше на ново буру. 6 више страна чује се: А социјалисти Неке госпође вичу: Не! не! били смо ми! (католици). Госпођа „Добели узима ријеч и у свом кићеном говору истиче да треба поштовати слободу сваке савјести у заметку. Госпођа Малнати поднаша предлог за дневни ред, у ком тражи, да се по. штују евачија мнијења, али да се мора поштовати и слобода вавјести код младости т. ј. кад се почиње да развија. — Већ је 12:/, сати по подне прошло било п многе чланице желе да се пређе на гласање. Влада велика конфузија и забуна. Кад се је накањивала предеједница, да стави на гласање предлог гђе Малнати, узе ријеч гђа Шиф. Предсједница видјевши да је касно. позива све говорнице да буду што краће и пошто су се неке говорнице изређале, ставља на гласање предлог гђе Малнати, али напомену мушким члановима конгреса, да они не могу гласати. Узлијед ове изјаве предеједнице понови се-велика бука и узбуна, прави дар-мар. Многи мушки чланови устадоше узрујани, показаше своје чланарске тескере и стадоше протестирати с подигнутим гласом. Заст. Лолини тражи ријеч за прешни предлог. (ве госпође, које су противне поуци науке вјере у школама праве буку и протестују; дочим друге бурно аплаудирају. Озго из трибуне новинара једна говпођа тражи на сав глас ријеч, то је докторица Монтесори. Она рече: Мушки не могу вахтјевати да гласају, зато што су платили само десет лира (чланарине). То је МИ они што нам крате право гласа и а ове ријечи многе конгрескиње о 6р 54 ги мушки вичу: али и ми смо