Ženski svet
Бр. 6.
ЖЕНСКИ СВЕТ
Стр. 195.
жене, а нарочито словенске жене као идола љубави. За тим говор г-ђе Зорке Ховоркове, председнице савеза ческих жена, којим је поздравила госте као домаћица. На њен предлог је акламациом бирана г-ђа Кленка пл. Властимил за предсеницу, а за почасне председнице такође на њен предлог биране су: г-ђе: Делфа Иванићка из Београда, Јурић Загорка из Загреба, даље:кћи књижевнице БоженеЊемцове иБ.Хоблова, заслужне раденице на пољу етногргфије. Заменик градоначелника прашког, г. Јирусек поздравио је такође конгрес и изјавио, да прашко варошко представништво радо прима заштиту над конгресом, јер поња и уважава важност и задатак његов. Он је (конгрес) важан по добро и напредак целог народа, кад се бави тако лепим и племенитим питањима и пожелио је кон: гресу најбољи успех.
Дописници хвале даље говор знамените списатељке Божене Викове-Кунетицке, који је било пун топлине, лепе округлине и заноса и у којем је приказала жену, а нарочито словенску жену у друштву и народу. Она је нагласила, да живот женин
служи с болом и тугом развитку ч0-.
вечанства и то не у правцу уништавања него у облику подизања и стварања. У том су, вели, све жене једнаке, и наш је задатак, да истичемо ту љубав, која нас носи на путу те највише врлине. Хвале даље и сстале говорнице, а истичу и говор госпође Делфе Иванићке, којим је изнела живот и рад жена Српкиња и у којем је истакла, да се ческа литература с љубављу негује и шири у Србији.
Велико је интересовање побудило и писмо грофице Софије Толстојеве, којим је поздравила конгресиу коме је своје сажаљење изјавила што не може да учествује на њему.
У опште чески и страни листови говоре, да је овај конгрес у пуној снази изнео важност жена и њеног за-
датка и да су предавачи потпуно успели, да положај жене у друштву, породици и народу прикажу као важну чињеницу.
Уторак и среду 7. и 8. јула п. н. кал., продужене су седнице конгреса у истом локалитету, у којима су пред многобројном публиком одржана предавања: О форми криминалног поступка (др. В. Бучек); о одношајима женских лекара (др. Лакашева); о одношају и захтевима учитељица (гђца Божана Зелинкова, учитељица); о одношају поштанских женских чиновника (гђица поштарка Херма Хемерова); о организацији соколица (гђица Томкова и гђа А. Марикова); клерикализам и жене (др. Вера Бабакова); о продужењу грађанских женских школа (гђица Божана Зелинкова); реформа школе за материнство (гђица Фр. Речкова); о вишем женском образовању (гђица Зденка Видерманова); о универзитетском образовању женскиња (гђица др. Фишерова); „Друштвени задатак модерног лицеума“, „Квази Коедукацион“, „Интерес учитељица за стране језике“ (др. Окт. Вагнер); о занатлијским школама за девојке (г. инспектор Лудвиг Вајгнер); телесно веџбање код девојака с обзиром на гимнастику (проф. г. Криштоф); „Клерикализмус и девојачко васпитање“ (г. директор Тузек);, о политичном образовању женскиња (гђица Бох. Соколова); женскиња у грађанском и криминалном праву (др. Ед. Кернер); једнакост женскиња на политичном пољу (др. Ед. Кернер); сарадња женскиња у општинској управи (др. В. Бучек); законита заштита за женскиње (гђица Хребикова); слободна мисао и женскиње (др. Т. Бартошек).
У среду после подне држале су секције своје седнице; а у четвртак су испратили госте.
Разуме се, да су за то време држани заједнички ручкови, приређивани излети и представе позоришне гостима у почаст.
Овај је конгрес значајан по раду,