Ženski svet

Бр. 9,

поуздгња и воље за радом, да себе, своју жену и децу вредним радом издржава. „Мођ]еззе ођИ ве“ вели Француз, но за њега се не састоји „поб]еззђе» у немилостивом размећању са крваво стеченим иметком, нити му пак импонира ако шупље главе које носом небо парају, византинском надутошћу и гогинском глупошћу презиру напредни сталеж ако и не имућне но вредне омладине, те таковим моралом рушг народно здравље!

Не господо и госпође! Ми не требамо у ХХ. веку морално-дегенерисану аристокрацију глупости на врату, нити нам јадна културна прошлост а нарочито садашњост нашег народа дозвољава да у руке шупљих глава и надувених бирократа полажемо будућност његову !

Српкиње! Потрудите се, те вашом умиљатошћу и енергијом прогоните из нашег народног живота злурадост, себичност, неограничену осветљивост, гадну и слепу мржњу, спољни лажни сјај, неотесаност и глупаво-безобразну надутост, прогањајте из ваше средине личности такових »врлина«, чувајте их се, јер вам већ при изјави љубави у лице лажу, те иу том тренутку подло рачунају, како би новцем ваших родитеља своју тобож: »амбицију« задовољили! Ако тим путем будете пошле нестаће нам и из јавног живота многих пијавица, које поред лажног маркирања народу по-

Рад за

Под народним радом разумијева се обично у нас: учествовање у политичким питањима. А народни рад је врло разноврстан. Шта ће бити, ако сву снагу трошимо само на то, да извојујемо политичке слободе, а занемаримо сам живот на: родни, пустимо, да се постепено губи " све оно, што карактерише Србина» Биће то, да ће се он звати Србин, али неће имати ништа свога, неће се ни у чему разликовати од онога, чије обичаје, но-

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 199.

требитог „рада“ жедно сисају крв народног иметка!

Истина, људи смо сви, и мушки и женске, но најцрњи је међу нама онај, који своје моралне погрешке врлинама и вечитим правилима морала заеишља и јавно проглашује.

Без телеграфисткиња, без докторица, адвокатица, без научних и поетичних жена би се друштвени живот свагда одржао, но без матере, без милих садруга, утешитељица, без женских, које у мушкоме његове врлине одано и искрено љубе и својом нежношћу исте врлине неопажено гаје, снаже и развијају, без такових жена би народни живот до прага крајњег неморала доспети морао.

За таково спознање и испуњавање дужности пропаговати, то би била дужност озбиљног, приликама и потребама одговарајућег отвореног женског покрета; но овакови покрет био би у стању покренути само племените жене, које се не плаше нити се гаде материнске дужности, него увиђају, да је ово истина најтежи и најбрижнији, но узвишен позив жене. Мати не љуби нити гаји своје дете само себе ради, него га негује и васпитава за народ, а у народном раду за човечанство и општи напредак.

Деца треба да су живи споменици срећне а не ужасне успомене брачног живота.

Ипзбрук. Стеван М. Симуновић, сала. шед. #з 2--—— = народ.

шњу, па чак и језик мало по мамо прима. Празно име послије ће лако и замијенити, а онда: »и биће људи, ал Срба неће« — Ужасно заиста, али тргнимо се, није још касно! Не презиримо онај ситни народни рад, од кога баш и зависи будућност народа. Учитељи, свештеници, занатлије, умјетници, трговци, нау: чењаци сви можете, сваки на свом пољу допринијети, да се одржи оно, што је једро и здраво, да се усаврши што је