Ženski svet

"о"

ИЦ

Бр. 2. ЖЕНСКИ

Мошеја једна сва им одбрана, У којој су се сви затворили, А наши тад их одсвуд стеснили. Господар Јован посладе ме амо, Да прву вам огласим победу.

Љубица: Ох, хвала теби, свети Никола! У кандило ћу уља долити: Нек жртва то ти буде понотња ! (Уђе унутра).

Пекета: А где су наши, где је господар 2

Марко: На путу зар их ниси сусрео, На Чачак су и они намерили!2

Пекета: ја стрампутицом мало ударих, Да с турском стражом где се не сретнем.

14. ПОЈАВА Пређашњи и лупа Пеца, па поеле уђе, Пеца: Отвори! Марко: Ко је | Пеца:

Гласник с Љубића.

Љубица: Штаг Опет неко (О, нек настави, Што први поче! Ко је2

Марко: (отвори -) Улази! Пеца:

Да знате, где смо — шаље господар, Јер скренути смо с пута морали, На Љубићу је постављен нам стан, А према нама Ћаја паша је Са војском му од дванаест хиљада. Господар му је сада намеран У Чачак да препречи пролазак Са нашом војском — ако узможе. Поручује вам, да се чувате Од изненаде какве преко ноћи.

Љубица: (забринуто као себи —) Тисућа дванаест има Турчин дакле2 наших није стотина толико!

СВЕТ бОтр 34

Ах, Боже мили, одсудан је час —

Почетак страшно неизвестан још!

Помози сад нам, свети Никола,

Ти, заштитниче дома Милошева,

И мајко Божја сина мученога -—

И народ наш је на крст разапет,

Ал спасти своје није кадар сам.

Ни сама себе, не помогне л' Бог (Момцима као у страху —)

Ви момци, ћете овде остати...

(Прибере се У)

Ал не — и ваша помоћ треба тамо;

Та војска наша малена је још,

Те у њој рука свака потребна!

Пеца: Да останемо, заповест нам каже.

Марко: И ноћ им црна заповеда то.

Љубица: (изнесавши чутуру с вином —) Окрепите се, хитри гласници, Па нек вам Марко нађе склоништа, Да ноге своје одморите мало А зором рано хајте својима! . Сад лаку ноћ! ; (Себи —)

На коленима ћу је Просвети ја вам. (уђе) Пеца и Пекета:

Лаку ноћ!

(Напивши се свако по једном, оставе чутуру на сто и оду са Штитарцем.)

15. ПОЈАВА Поеле мале почивке врати се Штитарац сам.

Марко: (седне за сто. Извади ханџар и сасеца нокте. Спусти нож на сто).

Да јадне службе, љути ханџару !

И то баш сад, кад мирни ратари

Са плуга свога грабе оритке,

Из тора нам да гоне курјака —

Као гују тебе на праг ставише,

Да плашиш дерлад какву несташну,

Да кући штете какве не буде.

У доколици тако доспеде

Да нокте режеш. До сад Турке си

Са овог света Хитро отпремао. = (Застане —)