Ženski svet

Стр—38.

Пд зар је и то каква разлика 2

На руци нокат прираст сувишан нам, Што смета прсту, да га приклопиш, Прекрстит' кад се мислиш побожно И Турчин то је. Прираст несносан

У овој земљи њиме мученој,

А служби Богу те како нам смета Таманит треба дакле обоје,

А твој је посао да учиниш 7о.

Ал што су мене, вука горскога,

Од вука да их чувам ставили 2

Баш зато ваљда, што га боље знам Нег свет остали, па ми неће траг

|Свршиће се.

називан дописиИ. Земун. (Бадње вече.) Има већ неколико година од како Добротворна Задруга Српкиња Земункиња приређује Привредниковим питомпима Бадње вече, те је и прошле године то учинила. Позвани су сви који су на занату код иновераца, јер су од својих родитеља удаљени те да не осете да нису код својих домова.

Тачно у седам сати у вече, дошло је њих 36 Српчади, а било је и неколико питомица, у дворану код Срп. школ. дома. С њима је дошао и њихов учитељ, а задружни тајник г. Коста Петровачки.

Није дуго потрајало, па је дошао и високопречасни г. прота Паја Милин. Деца су одмах божићну сламу унела, и почело се вечерати. У прочељу је са г. протом седила наша врло уважена и заузетна председница гђа Софија пл. Спирта, која је наређивала и бринула се да се што не заборави, да се деци радост прави. За вечером је била и одборкиња гђа Јелена др. Николићка, са својим супругом др. Владом Николићем, оснивачица и редовна чланица гђа Невенка П. Милин и гђица Драгица В. Николић.

За вечеру је било рибе куване и печене, и разна посна јела, по нашем српском обичају. Г. прота је пререзао Божићни колач са два питомца, и говорио им је о рођењу Хр. Спаситеља и о свему што се односи на нашу свету православну веру. Деца су певала: Рождество и остале божићне песме, и весело провела до десет сати у вече. При поласку су им

ЖЕНСКИ СВЕТ

: Бр. 2 Запретати и очи заварати!

Е то је судба така, ханџару (Меће га у тоболац —)

И ко ће знати, каква служба још Очекује нас века нашега. Умиримо се и ми, лезимо!

(Угаси свећу и дохвати ћебе из угла.)

У гори док сам хајдуковао:

Крај друма сам се спават' навикао И то ми свагда пада најслађе На раскршће ћу то се прућити,

(Изађе на поље на врата).

одборкиње разделиле колаче, разне слаткише, орахе и јабуке.

И сад, као и сваке године је овдашњи трговац и грађанин иноверац, г. Лудвиг Соненфелд, за Бадње вече приложио 50 К на чему се одбор у име целг задруге најтоплије захваљује. Остали трошак сносиле су саме часнице, чланице и одборкиње, те почастише те Српчиће, као мајке и Српкиње.

А. М. Т. чланица управ. одбора.

Митровица. Срп. Жен. Добр. Задруга у Митовици прославила је и ове године на св. (те= вана своју славу. После св. литургије обављено | је свечано резање колача у срп. осн. школи. Чинодејствовало је овдашње преч. свештенство. За куму се примила врло уважена госпођа Ана пл. Рокнић удова, која се свесрдно одазвала позиву ове задруге, те је сама приложила за ову прилику и колач и кољиво, које је било особито украшено. Кума је пререзала колач са задружном председницом гђом Александром Милутиновић и обдарила га великим дукатом (наполеондором). Том приликом је певало срп. црк. певачко друштво, а осим чланица било је присутно и доста гостију.

И овом приликом нека је изражена захвалност од стране задруге преч. свештенству, нарочито пак племенитој и уваженој госпођи куми, а затим Срп пев. друштву и свима гостима, 4