Ženski svet

Бр. 8.

ница 8. У 1912 год. пало је од школарине К 392, од зараде К 77755, од продатих ствари К 17:04. Од Панчевачке Кредитне Банке примили смо припомоћ од К 400, а из задужбине благопоч. Васе и. Драге Радосављевић утрошена је на школу камата одК 40568. На Радничку Школу утрошено је у прошлој години К 2616:84 од које своте спада на задружну благајну, само К 456'83. :

У смислу решења високославног Српског Народног Школског Савета под бројем Ш. С. 71108 ех 1912. обратио се Управни Одбор на овдашњу српску православну црквену општину у погледу споразума ради претварања Радничке Школе у продужни течај српске више девојачке школе и добио је под бројем 139. из 1912. год. овај одговор: „Црквена опћина није вољна упуштати се у било какве преговоре у тој ствари“.

Управни одбор употребио је све и сва да Радничку Школу унапреди, а што потпуно успео није, не лежи кривица на њему, јер су већином прилике, односно неприлике, биле јаче од њега. Сваки прави и искрени пријатељ нашег женског подмлатка мора желети, да се ова корисна установа, Радничка Школа, коју ова задруга преко 10 година издржава, а која је постигла несумњиво добрих резултата, одржи и колико се год може унапреди. Скупштина је са запетом пажњом саслушала извештај“ господина управитеља на Радничкој Школи и одобрила рад како управе тако и одбора.

Узет је на повољно знање извештај -прегледачица рачуна о стању благајне за прошлу годину, те је скупштина издала опросницу за рачуне из 1912. г. како одбору тако и вредној благајници г-ђи Анки Вучковићки захваљујући јој се на тачном вођењу књига друштвених. Иметак Задруге износио је 1911. године К 48.569'11, крајем 1912. године износи К 50.078:53. Крајем 1912 године умножио се са К 1509'42. Прорачун за 1913. год. примљен је по одборском предлогу. По прорачуну износиће примање К 5602 и у издавање уврштено је, осим издржавања Радничке Школе, на сироту децу милостиња К 2000.

У смислу друштвених правила имала је скупштина да бира трећину одбора. На предлог г-ђе председнице једногласно су поново изабране ове г-ђе: Евица К. Бошковића, Олга М. Живановића, Софија Ј. Станишића и Јованка С. Вукова. За прегледачице рачуна изабране су г-ђе: Бојана Др. Драгићевића, Јелена И. Ћириловаи Анка Св. Јовановића. Да оверове скупштински записник изабране су г-ђе: Еуфемија Поповић, Анка П. Делића и Јелена Вакар.

Пошто се г-ђа председница захвалила з34другаркама на лепом одзиву и препоручила задругу и за будуће њиховој пажњи и љубави, завршена је скупштина,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 63.

Иђиг.

Добротворна Задруга Српкиња Иришкиња одржала је своју главну скупштину у недељу, 17. П, т, г. те је управа поднела скупштини овај извештај :

Славна скупштино!

У смислу наших друштвених правила поднаша вам одбор ове задруге извештај о своме раду у години 1812. а десетој од постанка ове задруге, а тако исто и о променама, које су настале у задружној управи.

Ради нарушеног здравља захвалила се госпођа Јулка Машић на части председнице наше задруге. Г-ђа Машић има највише заслуга за оснивање ове задруге, а под њеном управом је ова задруга постизавала и лепих успеха у своме раду, с тога управни одбор није узео оставку на знање, него је решио, да се причека, те када се здравствене прилике промену, замоли госпођу, да се прими и надаље обав- _ љања председничке части. Пошто се последње није догодило, а бивша председница остала при својој захвали, сазвана је ванредна скупштина задруге 27. октобра 1912. те је на истој једногласно изабрана за председницу госпођа Зорка Живковић. А пошто се пре ове скупштине захвалила ради фамилијарних околности и подпредседница госпођа Мара Барковић, која је за више од четир месеца дана пожртвовно замењивала председницу, изабрана је за исто место вредна чланица управе Госпођа Десанка Цветков.

На упражњена места у управном одбору изабране су чланице ове задруге Госпође: Ирена Новковић, Софија Косановић, Драгиња Дамјановић и Олга Милошевић.

У овој смо години, као што вам је познато, једва једном извршиле аманет Срп. Жен. Добротвор. Задруга, да се песник — Српкињи Милици Стојадиновић подигао споменик, који је откривен на Видов-дан ове године у манастирској башти у Раваници. Скупљање прилога за исти отпочето је 1909 године, дакле пре шест година, те је истом ове године скупљена толика свота, те смо могле приступити остварењу. Споменик је израдио на наше пот= пуно задовољство српски вајар Јован Пешић уз врло повољне увете. Премда нам је недостајало још око 400К латиле смо се извршења овога задатка у нади, да ће се та свота ску-