Ženski svet

Стр: 126.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Труну живи људи...

Обадве лиј ноте нема да чланака, без планова рућа убезана свађа ез стопа п шара белопљенит Њапара

сНеполмично лезеи, тај, штпо је див био Над се под сјепрене (4 лед ушанчио.

. • . . • . . • . . . . . . . . .

ећуца прво, Камен, об стиудене Коби, отворен прозор џ болничћој соби Ердевик. 7 у %

Љубица Попара

1

Ј 42

у

Фћо да је у соби сат сплртнић јаро далртшни се задаж раширио таћо.

гЛуца прва, Камен, ођ студене Кодп, 2 ошвборен прозор у болничћој соби .

. 1 бдоспљаћ Њвасе п пзлирну пале, Фа пролрзлих тела смртни дах пале .

едуца дрбо, Калмен, од сшидене Кода, о ошворен прозор џ болничћој соби. др андило светлуца на Спасове труди, # на постељала труну сива људи . 52 Ц. Б, «

Жена у борби за живот.

(По немачком).

_ Људи у цијелом свијету дијеле се на племство, грађанство, радништво и сељаштво. Према тој друштвеној подијели проматраћемо жену у сваком сталежу. Наше је племство малено, а да је и веће, жене племића свију народа нису учиниле "никакви покрет, јер су од увијек биле задовољне са својим положајем и нијесу су се имале ради чега бунити. Грађанка је прва, која је створила покрет за њезина права. Побуна грађанских жена разликује се од борбе раденичке жене. Док се раденичка жена бори за краће радно вријеме, за већу награду, дотле се грађанка бори за равноправност са мужем. Ради тога што се прави покрет осјећа међу грађанкама, то ћемо најприје говорити '0;

Грађанци.

Шта је грађанство Грађанство је уточиште слободног рада. Оно се разликује од племства, јер је често племство само оно, што је по рођењу, и од радништва, које ради и оне послове, које можда и не би хтјело, али мора у борбу за опстанак. Грађанин се бави својим занатом, који му даје не само потребе за живот, нето га држи у скупу људи, у коме је његов рад користан за друштво. Он је слободан раденик код њега нема „мора“, кога оби-

чан раденик, тако тешко осјећа. Сваки грађа-“

нин од свога рада живи, али у томе раду и

ужива. За то је живот грађанке различан од живота раденице или сељанке. Њен је живот много лакши и удобнији и неопростиво је што се баш та жена прва побунила против друштвеног уређења. Занимљиво је погледати историју те побуне. Машина је била прва, која је ту револуцију унијела у кућу грађанке. Некада је породица са 8 женских чланова нашла рада у својој кући, и то: плетењем, шивењем, ткањем, кухањем, глачањем, хранењем свиња и стоке и Тт. д. Али чему тај рад сада, кад се то све јефтиније добије на пијаци. Чарапе, платно, готове хаљине јефтиније се добије на пијаци, него да се израђује. А како стоји са одхрањивањем живади, свиња и стоке2 Ни мале варошице немају више мјеста у своме дворишту за шталу и свињац, па и чему та неестетична нечистоћа уз кућу, кад имају млекарнице, урањене се свиње могу купити или што је још бевбрижније, може се готова маст и месо купити и на најмању количину. И тако се мора побунити жена грађанка, а још више њезина кћи. Она је постала непотребна, у домазлуку. Сједећи беспослена и непотребна, створила је борбу за равноправност са мужем. Животне намирнице сваки дан су постајале скупље, а није ни чудо, јер се потреба јавила већа. Домови у којима су живили најславнији људи прошлог вијека, једва би данас задовољили и