Ženski svet

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ

бтр/ 125:

да се деци набави све што треба, јер она не може. |

( децом сам имао силне кубуре. Нисам могао да их присилим ни пропис да купе.

— Зашто немате пропис 2

— Наша мама каже, да ми морамо добити у школи, све што нама треба, јеу смо сироти, — одговорио ми јенекирији. Мислила је, да цео свет мора живети сада за њу и њену децу. Смешна работа! Дошло ми је сасвим јасно пред очи, зашто просјак баца кадгод новчић, што му се удели и неће да га прими. Не задовољава се њиме, мало му је, јер држи, да је неко њему дужан да даје и да се за њега неко мора да брине.

Одмах после уписа на неколико дана, дошла ми је и склопљеним рукама молила ме је:

— У кући немам ни корице хлеба. . . Долази Ускрс. Немам ни јајцета . Деца су ми игола и боса . Ја вас покорно молим господине, да наредите деци, да донесу колико ко може, — тицало се новаца, да ме извуку из ове невоље .

— То не могу учинити, али ћу учинити, да вам се на други начин помогне, — обећам јој:

То је било овако:

— Ви имате децо два сирота друга: Светолика и Љубомира Станимировића . Они имају код куће још брата и сестру и сироту матер. Међу вама имаде, који имате богате родитеље, па ће им сада пред ускршње празнике требати да им се што у кући уради . Реците им, да зову матер њихову, да би могла што заслужити и Ускрс с децом провести! . — рекао сам деци у намери, да их упозорим, да се данас може живети само тако, ако се ради, а не, ако се седи и чека, да ко шта пружи и удели. Ко на то чека, а има прилике за зараду, не треба да ужива никаквог милосрђа.

Она се одала на прошњу и када јој се пружало зараде, одбијала је говорећи, да не може од деце, јер мора да

буде увек уз њих. Мој покушај, да јој код деце помогнем, остао је према тому беспредметан, али је тиме изгубила све предусретљивост код оних, који су јој нешто и давали.

Сећао сам се оног разговора са деда-Милошем, на оном лепом пролетњем дану, и кад год сам погледао ту децу, тихо сам поновио оне речи, које сам од деда-Милоша чуо, а које су изишле из уста те жене: „Немој да ми донесеш вино са содом, него са рохичком водом !“

А сада

Место да се лати каквог посла и да зарађује, она долази и моли, да јој школска деца донесу новчић-два, да може провести с децом Ускрс.

ж Њ ж

Родитељи који живе у изобиљу греше, ако мисле, да ће и њихова деца то имати. Децу треба увек приправљати за патње, које човека у животу могу да снађу. Та се припрема састоји у томе, ако их родитељи њихови, примером својим подстичу;на скромност и рад, а не да их потпомажу у обести и лењости, јер ту је онда готова пропаст за њих. Обест и лењост не ствара нигде раденике него просјаке.

Ако на човека наиђу и најтеже невоље, не сме им се подати, него нека гледа свој спас једино у раду. На тај начин очеличићемо и децу нашу, да се у злу не пониште. Рад није никога унесрећио, него је свакога подигао. То нека нам је у васпитању деце главна и полазна мисао, са којом ћемо децу спремати за живот.

„Чувај беле новце за црне дане !“

Та пословица треба да води човека кроз цео живот у свакој прилици, а нарочито код васпитања деце. И све што је напред изложено, као да у тој пословици налази све своје тежиште. Рачунајмо у те новце и наше највеће благо, децу нашу, па их чувајмо, а чуваћемо их тако, ако их васпитамо, да нису пуста и обесна, и старија одстаријих! Митровица 1913,