Ženski svet
ар
~
|
%
(тр: 196:
смете ми писати, јер иначе ћу ја ућутати. Ја само онда могу писати, ја само онда могу све исказати, шта ми је на срцу, када ви ђутите, када останете само успомена, јер само тако могу без икаквог зазора и стида казати, колико вас ВОЛИМ...
— Маријано, — рече јој мати, која је у целој ствари посвећена била, ти си тако будаласта као Ћурка, кад му сама пишеш, да му није слободно одговорити.
Маријана јој сасвим озбиљно одговори: — Не; овако је добро. не знају ћутати.
После неколико дана стигне једно пуно молбе писмо од у агав-а. Алије Маријана непоколебљива остала. Не сме ни на једно писмо јој одговор доћи, јер иначе, она не ће више писати. На то је Ма Шалв ућутао. Маријана је пак вредно писала опширна писма у СТавво и писала о љубави њезиној, о тајнама њезине девојачке душе, 0 обожавању, које је према УШатв у осећала, и на сва ова писма није дошао одговор. Већсу прошле четир недеље, затим још четири, и од Ху алаз-а не стиже никаква вест. Маријана је све нестрпљивије чекала по-
. Мушки
ЖЕНСКИ СВЕТ
Бр 1. и 8:
била веру и сваку наду. Много је плакала и туговала, и једног дана када је почела и опет опширно писмо писати, тресну перо о земљу. Није писала. Читаву недељу дана није писала.
—- Но, јеси ли га се већ одрекла, и јеси ли га заборавилаг — запита ју мати.
— Је ли, да си будала била 2
Маријани се напуните очи суза, и изађе из собе. Али за врло кратко време церекајући, цичећи и плачући дотрчи натраг са једним телеграмом, ког је поштарева мала служавка до нела.
— Нисам му бадава забранила —
рече смејући се, — нисам му бадава толико пута забранила .
_ Шта2 — запита ју мати убезекнуто. — Да овамо дође.
— И сад овамо долази 2
Маријана јој пружи телеграм. У тег леграму је ово стојало: „Сутра к' вами стижем. УУ апав.“
— Овамо ће доћи — рече радосно Маријана. — Та забранила сам му. Мора да говори, јер сам му забранила. Воли ме, љуби ме, јер нисам допустила, да ме заборави.
шту и за неколихо дана беше изгу- '. М. ПГ.
У Карлову.
ит 15
ДВЕ ПЕСМЕ САВРЕМЕНА
ПУТНИК
лице на Прерадовићево наличје.
из НЕВРЕМЕНА И
„Путник“ од Петра Прерадовића.
Боже мили, куд сам зашо! Ноћ ме стигла у туђини. Не знам пута, не знам стазе, Свуд го камен ноге газе, Све се страшна пустош чини.
Боже мили, куд сам заш о! Дан ме стиже у својини. Све знам путе, све знам стазе, По цвећу ми ноге газе Свуд по милој домовини.
Даниште сам српско наш'о! Југ ми благи шири била! А својаку на мегдану Све јаснији дан на дану, Све је мекша земља мила.
Још ноћишта н'јесам наш'о! Сјевер брије с сњежног брда ! А туђинцу сиромаку Још је већи мрак у мраку Још је тврђа земља тврда!
Наоколо блесак сјаје, Откри ми се сунце јарко,
Наоколо магла пада, Застрта је мјесечина —