Ženski svet

Бр. 7. И 8.

Такав живот е дал ти још вреди > Боље скочи у мој загрљај,

Да у мојим недрима се скријеш, И да тешки 'заборавиш вај.“

КЕ

Љубица Попара

ЖЕНСКИ СВЕТ

2 25

Сљу> СЕ

Стр. 151.

Што пре није разумела мома, Ромор мора разумеде сад, Скочи с брега... море је сахрани, И девојку и сав њезин јад. Б. Бранчић.

Жена у борби за живот.

(По немачком). (Наставак.)

Тврдо смо увјерени да жена неће никада постати добар матроз или добар ковач, та звања, која већи напор траже, остаће у рукама човјека. Тако је исто невјероватно, да ће се жена и као љечник одржати. И саме учитељице показале су мање отпорне снаге него њихове колете. Позната је чињеница, да су у Америци биле понајвише учитељице намјештене за школе, а у најновије вријеме, почели су практични Американци узимати школе из женских руку и предавати их у мушке. Знате ли чиме то правдају2г Кажу, да је почела слабити мушка воља код њиховог народа. Осим тјелесне способности разликују се жене и душевним способностима. Љечник човјек и љечник жена имају исто школовање, па се опет осјећа карактеристична разлика. Ријетко је наћи жену љечника, као доброг оператера. Женама фали одважност брзог ријешења, те тако знатно засјецају у живот болесника. Уз то заостају иу постављању диагнозе, али оне зато надмашују своје колеге у бризи око болесника. Да жене, усљед мање развијеног мозга нису дорасле душевно човјеку, доказало се

као неосновано. Ко дјевојчице и дјечаке заједно учи, примјећује, да дјевојчице брже схваћају, а дечаци дубље схваћају. И у кући, сигурно је сваки

отац примјетио, да кћери рађе питају:

· Шта је то Какво је тог А дјечаци:

» Од куда јег Како се може наредити тог“ И тако су увјек дјевојчице 2 године напред од дјечака, а то много отештава заједничку наставу. Али дјечаци су истрајнији. Дјевојчице иду с одушевљењем у школу, дјечак, кога је Цицеро хиљаду пута проклео, равнодушније, али тиме сигурније матури, без које зна, да не може своје сврхе постићи.

И тако не лежи разлика између човјека и жене у душевним способностима, већ у интересу самоме.

Може ли се из тога створити какав закључакг Пробало се. Рекло се за човјека је објективно, а за жену субјективно мишљење карактеристично. Рекло се: Човјек има већу способност рада, жена већу сношљивост. Али нешто опћег се није констатовало. Од важности је посматрање, да човјек зна више цјенити своју радну вредност, него жена. Човјек се у опће не преради, жена напротив. А да је тако, Показаће нам и будућност. То исто тврди и силан број учитељица у нервним лечилиштима. И кад би се могло ис-

питати, колико је учитељица по свршеној науци, таки ступило на мјесто, а колико се морало опоравити од силног испитног напора, и ту би се дошло,