Ženski svet

Стр: 152:

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7 и 8

до карактеристичних резултата. Може бити, да то све долази и из осјећаја дужности, или поноса жениног, па онда, опасност је ту, што јаки душевни напори, долазе баш у доба њезиног раз-

то бити од великога значаја и за избор звања женина. А да је тако, већ сада се јасно опажа. Учитељице се друже са својом дјецом, траже познанства у у њихових родитеља, у кући, позивају

дјецу к себи, иду с њима често у шетњу, ма да то школски сати не про-

вијања, а које остављају трага у души жениној другог, од оног у души човје-

пите ере тиашт та а -Е си-=

ковој, дјевојчице постају меланхоличне, дјечаци бујни. Жена узима сву своју снагу, да нешто постане, ма, код тога је управо и нестало, док човјек хладније суји о границама свога знања и моћи. Али и то не даје праве шпецифизичке разлике између човјека и жене. На против томе, као да је Софија Сусман погодила праву разлику, јер она вели: Човјек хоће самостално да ради,

а жена хоће, да радом постане некоме нешто. У сликарској умјетности код

већине представа, уочујемо, да 40вјек своје звање утјеловљује, док жена њено као супруге представља. Жена је сјена пратиоц, човјек вођа и заштитник. Човјек испитује ствар, а тек иза ствари види особу, а жена тек

иза особе види ствар. Жена је социалдемократа, ако је то човјек кога љуби, а ако је он плетист, и она је. То се види иу школи дјевојчица; она силна љубав, умиљавање око својих предпостављених — учитељица. У дјечачкој школи тога нема. Ако је предмет, који се предаје лијепо приказан, наићи ће ина одушевљење у дјечака, али више за предавгње, него за самог предавача. Што је један глумац, или глумица у приватном животу, то за човека нема вредности, али жена увјек пита: Ко је и што је тај иначе, што представља ово или оно, она тражи личност. Човјек има већу моћ стварања, а жена већу умиљавања. Ако је то у истини права разлика између човјека и жене, онда ће

писују. И кадкад у својој бризи за ту дјецу иду далеко, да мајке већ почимљу

на њих бити љубоморне. А ако је учитељица прешла у ин-

тернат — разуме се ако јој је ту мјесто осигурано — то се она не враћа више учитељству, јер овде мање више замјењују мајку, док су оне ван школе ипак само учитељице. А колико се жене данас заносе идејом, да оснују.

породицу сирочади, где би оне од ра-

ног дјетињства до првог корака у живот могле мајку замјењиватиг А то се исто и код жена љечника осјетило, да оне имају више смисла за саму његу

око болесника неко човјек. Пођемо ли и са друге тачке с пи-

тањем: Што би дјечак или дјевојчица желели бити, то ће дјечак именовати увјек једно звање, док ће дјевојчица, може бити и са стидом признати, да би желела бити мама. Па и одрасле дјевојке, и оне, које су своје шешириће замјенуле љечничким шеширом, кад би само хтеле истину признати, морале би рећи, да је њихов идеал оснивање своје породице. Нека и ово послужи као примјер, да је тако, кад је једна надучитељица изашла из испитне сале, па јој колегице почеше честитати, одтоворила је: Ах све је то ништа напрам срећног брака, Жена хоће да љуби, и да је љубљена. Веће од те

среће, она не познаје. И зато могу само таква звања неу-

дате донекле душгвно задовољити, која пружају бар неку приближну врсту по-