Ženski svet

Бр 9

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 195,

гурно оцеви криви, иде се за тим, да се што јачи пензиони фонд створи, а да ни хиљадити део не дочека пензију, т. ј. не издржи оних 10 година потребних за пензију, и да нервозне, 6болесних живаца повлаче већ треће четврте године, то нико не види. Не, не, не вањске погодбе, чине извесна звања звањима, већ унутарњи позив, наклоност и смисао. Одавде морамо поћи, најпре унутарњу страну озидати, оградити, онда се побринути за погодбе, да се то што се врши, врши радосно и целом душом својом.

Ми се враћамо натраг основним тачкама, које смо гледали са две различите стране, где се сједињују. Ми смо видили, на психолошким искуствима, да жена хоће особно неком нешто да буде т. ј. да воли и да је вољена, док човек хоће да ствара, ради, да је вођа. Жена не зна већег задовољства и среће од оног рада у породици.

У том смислу још и данас у свој својој вредности стоји стара реченица: „Жени је место у кући“. Али све жене, не могу наћи жељена звања у кући, зато се баш и мора ићи за тим, како смо већ нагласили, да се стварају звања и да се иде у такова звања, која одговарају ономе жене, мајке и домаћице Звање женино изван куће треба и мора се оснивати на начину јавних породица. А има ли јавних породица2 И — хоће ли жене у њима наћи за се доста звања Без сумње има. Још нам је потребно име за та широка поља рада, још стојимо пред груписањем тога рада па ипак већ му осећамо правац — то је народно васпитавање. На најширој основи, и ако су једнострано, црквени кругови узели први народно просвећивање. Проповедима евангелија народ се црквено васпитавао а само калуђерство упливисало је на народ вршењем црквених заповеди. Као и на другим идеалним пољима, тако је црква радила једну страну, јер је узела само религиозне сврхе, што се и она сама осе-

ћала религиозном општином. Црква је чувала знаност, све донде, докле знаност није толико ојачала да се као засебна грана морала одвојити од цркве, Црква има сјајних заслуга, што нам је знаност чувала кроз стари и средњи век. Црква је сачувала говор и писмо из старих времена и предала новом времену, и хуманизам је дошао и створио слободну знаност, толико слободну, да је често у опреку дошла с црквеним предањем. За тим је дошла црква реформације, и она нам је дала народне школе. Ова је опет истакла мисао, за оно доба врло смелу, да се и женској деци даде исто основно знање, које и мушкој. И реформиране цркве увеле су још у шеснаестом столећу калуђерице. А побожни и мудри Коменски последњи владика моравске братске цркве изрекао је толико великих и смелих мисли, које се данас женским покретом остварују. Али сва та уметност старога и средњега века била је само уметност цркве. А народно просвећивање било је црквено и црквом уређено.

Али од како се је модерна држава од црквене државе еманциповала, и како се слободна мисао хуманизма и реформације решила водства и туторства црквеног, тако је на путу и сва мисија душе, да се реши, Црквено политички систем још ће можда владати у модерној држави ту и тамо, али изгледа као да иије далеко дан, када ће бити друкчије. Општинско неговање болесника било је у Немачкој у рукама калуђерица, и данас је то још задатак црквених опћина. Али већ ту и тамо комунилизира се, и место свештеника долази лечник као управник. Луднице, заводи епилептичара искључиво су у рукама лечника.

Слободно од цркве вођени хуманитарно-педагошком идејом су домови за спасавање. А најновије мере за народно просвећивање, заводи за побољшање здравља, заводи о бризи радница без места и т, д. нису стварани на основу унутарње мисије, хоћу да кажем, да ће се у будуће извађати народно просве-