Ženski svet

Стр. 244.

сав обрт у корист својих господара и тек неки део задржаваху за себе. Прести, ткати, шити била је дужносг женина, па ни саме књегиње нису се сти· дјеле да са својим слушкињама дијеле те ручне послове.

И у средњем вјеку а нарочито у дванаестом и тринаестом вјеку нису жене код старих Германа имале друштвена права. Жени у опће а особито дјевојци био је задатак да обрађује земљу и да шије хаљине, а човјек се бавио кувањем.

Једноставни одношаји Алпијских земаља са својим надалеко посејаним сељачким двориштима, још и данас практикују то. Они су управо минијатурне слике средновјековних господских дворова у којима су на стотине радница биле запослене. Имале су засебна женска одјељења, под именом Генец која су и у законима забиљежена. Она су се дјелила у радне одаје и одаје за становање, које су биле одјељене за мушке а одјељене за женске. У Генецу стајале су дјевојке под женским надзором. Уда ли се дјевојка из тога дворишта, наравно опет за слугу (роба), она мјења само стан, ал не и зграду, у коју она мора и даље долазити и радити. Али код тога сеувјек узимали њени кућевни радови у обзир. Средњовјековни посједник стварао је тако, као послодавац са свим својим радницима и радницама слику велике породице. За неудате раднице, било је ту увјек рада и заштите. Код прелаза из дванаестог у тринаесто стољеће, било је, како Аугустин Кеслер у свом дјелу о женском питању каже, стање раднице у основи промјењено. Сједињени обрт градова потискивао је индустрију са села. Резултат је био умањивање женског рада. Слобода обрта терала је жену, као помоћницу човјека, у његову радиону, или ју је стварао

саму обртником, гдје је често она на-

стављала обрт уједињена са још неколико жена и тако продуживала опстанак првашњих кућа.

"Као сви одношаји што су били под религиозним упливом,

ЖЕНСКИ СВЕТ

тако су и та

Бр. 1.

удружења жена носила религиозан карактер. Др. Карл Бихнер у свом дјелу: „Женско питање у средњем вјеку“, доказује, да је онда куд и камо више било неудатих жена него данас и да су оне таке и остариле. У вези с тим, нужда их је гонила да су се саме морале старати за живот. Франкфуртско обртно уређење од год. 1377. г, имало је одредбе и за женски рад. Келнске преље конаца имале су своје задруге, а и друге жене удруживале се у другим обртима. Али још је увјек већина жена налазила рада у својим домовима кувањем, прањем, швом, плетењеми т.дД.

Удар реформације на женске самостане наилазио је баш код самога обрта на велико одобравање, јер је тиме дат и удар целом женском обрту и њиним удружењима. У слиједећим стољећима све је више жена била потуривана из обрта. Господарствена нужда жена придонела је, да су жене учествовале у великој француској револуцији. Лудвиг ХМ. морао је примити петицију тих жена, у којој су оне доказивале овако. „Ми морамо зараде наћи не да њоме човјека потискујемо, него да можемо живјети.“ Револуција је увела слободу обрта, али кад је узета машина у рад тек онда је постала нужда међу радницама. Одношај човјека и жене на пољу рада и господарствене заслуге тек је уводом машина, побољшањем саобраћајних – средстава, слободом обрта и т. д. знатно измјењен. Продукцијом у велико, биле су животне намирнице а нарочито одело толико појефтинило, да се није исплаћивало да се у кући то и даље обавља. Било би сад добро, да се је жена сад могла посветити само своме женском позиву, али она је баш сада приморана била, да на много мјеста човјека замени а по негдје баш ионо ради, што само мушкој страни приличи.

Преокрет продукције оних предмета, што су потребне за кућу скренуо је жену и њен рад на друго поље. Жена