Ženski svet

Бр. 12.

ЖЕНСКИ СВЕТ

(Стр от.

славна Скупштина уверити, да је њено оделење, Дев. Коло, и минуле године радило са вољом и издржљивости онолико, колико му скромне снаге његове допуштају.

Буде ли славна Скупштина, а поред ње и месно српско грађанство нашем колу иу будуће поклањало онолико симпатије и пажње, колико је указивала до сада, наше ће коло и у будуће да развија интензиван родољубиви рад, својим члановима на корист, а српском сомборском грађанству на радост.

Молим славну Скупштину, да овај мој извештај на знање узме, а господи која на јавним седницама одржаше пре-

' давање, да изрази своју благодарност,

те да их изводом из записника о томе извести. _

У. Сомбору, 2. новембра 1913.

Са поштовањем

Даринка К. Георгијевића

руководитељка Дев, Кола.

Преко океана.

бРасћшцјаног срца, без пуше, пропао, Фја постељи лежеп, у собици јадној, Фалећо од своје, половине миле, Фћржаног неивота у пијђини хладној.

дао Вапља росе, оставио јр мајку, еетљу своју мплј, пун нећаћве наде, Фа пијђину служеи, прећо обеана,

еда п живот млади, да јој јадан даце.

о. огети брзо, ледне труђи њене,

Ф!оје му Кап по Њап, Крв пијаху врелу,

„ ећржајућ. ли Вости, са тешћота раја,

Фоћ живот струјаше, у трошнол ли телу.

(ба та ено баци џ наручја слртап, до поздрави драћу п другове мртве, гђа без душе, срца, на пого се аде, Фћупећи за седе, опет нове нертве.

оф салмртнић снева, још послеђњу табу,

(бећа се детињства п мајчиног Ерпла,

# милоште њене... па закућа тихо:

гђе сп љмајко моја! Дољмовино лилај Беч.

54

У

4! до мене дедног, допрли су тласп, Фа су тебе среће одасјали зраци, 41 сКосово мило, постојбину моју; Осветпла драћа, Косовски јунаци.

о ја шускан обде, Већ “на праш смрти, ећишен, да те љмајћо, спина твој освети, 4! даљини тијстој, без зрачћа слодаце,

87 туђини тладној, син ће ти умрети.

дат љмајћо моја! Фомобино Тила! у 7

_еддатол оно дивно, на дбосову цвеће!

ба долол у души, сина“ ти умире, ар те никад вадет ни зарлит' неће.

Феђутљена браћа, око салтртнића, ејарће сузе лију п свећу лиј пале, гГледајући обај стражовтт сбршетавћ, Фбижове су душе, трозол узпратале,