Život Dra Jovana Subotića 1

Не знам до душе данас впше, јесу лп верзови добри што се тиче прозодпје, јер сам на своју срамоту правила те прозодпје са свпм заборавио. Алп у толпко више увиђам слаботпњу целога кармина. Није било до душе нужде. алп би ми отац пмао више разлога, узети у руку шпбпце, па повпкатп: „Хоћеш ти још латпнске стихове правитп?" него што је имао узрока Овпдијев отац, свом спнчпћу шпбпцом доказивати, да не треба да ппше верзове. Овидије је истина оцу свом одговорио: „Рагее pater virgis, поп amplins carmina pangam,“ 19 ) па п самим тпм одговором нарушио је обет, којп је њпм давао, те је п њим прекрасан верз направпо, п касније дивна carraina слагао. Ја пак нашао сам за добро и без шпбице, и без очине пнтервенције оставпти се п верзова п кармина, те сам пстпна 1834. п 1835. још неколпко пута, мислим, латпнским верзовима Музе у гробу њпховом потресао, алп после никада впше. Поштедео сам и себе и други свет од тога несноснога клобарања. Истим трагом прошао сам и са мојим немачкпм „GedichteiP 1 , којима еам у псто време себе и друге кињио. Ових сам написао истина више него латписких, алн бп много мање славе доиелп, да еам се на сунце полетети усудио. Мени су у оно време биле пуие мириса п дивоте; али по себи не бп нпшта друго него што бејах ја сам, млад дечко са више добре воље, него потребне сиаге. Радн мила сномена прпонштићу својпм младнм пријатељнма само ову једну:

19 ) лат. „Остави, оче, прут, не ћу више писати пееме“ тако је рекао, прича се, римски песипк Овид, када га је отац шибао што пише песме.

108

Ђаковање