Život Dra Jovana Subotića 1

Сиромах Јаша, једва мујнпм глаеом одговорп: иовеснпду. се усвећплп као машале 21 ) у дуплирпх. Необичнп призор потерао свакоме крв у образе, те се сваки заруменио лепшпм блеском, него што је пламен код машала. Наједаред се зачу дубоко: „Седите!“ те мн сви на клупе. Мптрополит пружи прст на једнога у првој клупи, п рекне тихо: „Говори!“ Директор рекне овом шта да приповеда, и овај спромах једва нзгонп из тесних грудп оно, што му паде на ум. ' Митрополит рекне: „Седи,“ па онда пружи прст на једнога из друге скампје, уз своје дубоко: „Говори ти!“ И овај се даде којекако чути о оном, што га дпректор запита. Сад се зачу оно тихо: „Седи!“ и овај се посади. Ја сам седео први у трећој клупи. Сви смо гледали као маче у жижак на митрополитову руку, не ће ли ова како свој прст ставити у праву линију са његовом предрагом особом. Митрополитов прст упути се к мом оку; п оно смерно: „Говори ти!“ доплива у моје уши. Ја сам говорио; знао сам врло добро, а осећао сам се као код куће, т-ттшго је non plns ultra. Митрополит је погледао све редом, па је опет иоглед к мојој маленкости враћао. „Говори ти!“ зазвучи поново, и прст покаже на другога; али меии ие рекне „Седи!“ и ја останем на ногу. Jom је више њих прозвао тај геније наше Гимназије, сваком је рекао: „Седи!“ кад је хтео другога нозвати да говори; а ја сам све једнако стајао.

21 ) арап.-турска реп, буктиња, Факља.

111

Ђаковаве